Kako pravi Srbi slave 13. i 14. januara: Šta je čisto praznoverje, a šta se radi na Mali Božić

I kod pravoslavaca i kod rimokatolika, svuda u svetu, prvo dolazi Božić, pa Nova godina. Mi Novu godinu od davnina slavimo 14. januara po starom, julijanskom kalendaru, služenjem molebana, molitve za bogomblagoslovenu nastupajuću godinu.

Osim nas, stari kalendar poštuju još i Jerusalimska i Ruska pravoslavna crkva, kao i monaška zajednica na Svetoj Gori. Stari kalendar je doneo Julije Cezar 46 godina pre Hrista. Po mišljenju brojnih teologa, ovaj kalendar je mnogo pogodniji i tačniji za izračunavanje datuma Vaskrsa.

Narodni običaji za proslavu Pravoslavne Nove godine

Uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde ukućani sa gostima, prijateljima i rođacima uz veselje i pesmu čekaju ponoć, kada se svi ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život i dobro zdravlje. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvu, a posle se obavlja svečani ručak. Tog dana jede se glava božićne pečenice, što je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu „Vasilicu“.

Nova godina se zove i Mali Božić, a pored toga 14. januara obeležavaju se još dva značajna praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu neuobičajenim slavljima, na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine.

Tog dana bi čovek trebalo da preispita sebe i svoja dela, kako bi prvog dana u Novoj godini krenuo i novim putem koji vodi u Carstvo Božije. Tada čovek sabera svoje misli, ali misli dostojne hrišćanstva, koje bi mogle da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine.

Da odbaci, „po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada u željama prevarljivim; I da se obnovi duhom uma svog i obuče u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine“. (Ef.4, 22-24). Time on odbacuje ranije navike i sve ono u čemu je nalazio trenutno zadovoljstvo. Tako se sve stvari povodom Nove godine svode na jedno, a to je na unutrašnje obnavljanje samoga sebe. Ako se neko uz Božiju pomoć, usmeri u Novoj godini na ovaj način, taj će na najsavršeniji način provesti Novu godinu i pripremiti sebe da tako živi tokom cele godine. Sledeće godine će onda biti potrebno samo da ponovi ono što je upražnjavao protekle godine.

Na Mali Božić slavi se Sveti Vasilije Veliki, a na taj dan domaćice mese vasilice da obraduju svoje ukućane i prve komšije, kako bi cela godina prošla u skladu i prijateljstvu. Mogu biti i slane i slatke, ali jedno im je zajedničko: mese se sa mnogo ljubavi i jedu tople na Mali Božić! U Srbiji se kolači nazvani vasilice spremaju od kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom. Vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, s tim što se i ona ukrašava na poseban način.

Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uvežu u snopić crvenim koncem pa se onda vrhovima bocka testo i to tako da se rupice formiraju oblik krsta. Za proju-vasilicu, domaćica pripremi šuplje grančice zove, veže ih u snop pa njime izvadi kružiće testa koji se kasnije daju stoci da bude napredna i zdrava cele godine. Mnoge domaćice pripremaju vasilicu kao i božićnu česnicu – prema starom receptu za domaći hleb.

Evo jednog recepta za pripremu vasilica od projinog brašna

Sastojci: 3 šoljice projinog brašna, 3 šoljice pšeničnog brašna, 3 jaja, 2 šoljice ulja, 1 prašak za pecivo, kašičica soli, 3 šoljice kisele vode.

Priprema: Umutite jaja, dodajte vodu i ulje, pa polako dodajte izmešanom brašnu sa praškom za pecivo. Pecite u podmazanom plehu na oko 200 C.

Vasilice sa medom

Sastojci: 800 g brašna, 200 g masti, 40 g svežeg kvasca, 1 kašičica soli, 1 kašika šećera, mlaka voda, med.

Priprema: Izmešajte brašno i mast pa polako dodajte uskisli kvasac i so, umesite meko testo i podelite ga na manje lopte. Ostavite da testo naraste pa svaku loptu razvite u manju lepinju. Jednu lepinju razvijte oklagijom i isecite na trake koje ćete koristiti za ukras.

Ostale lepinje preklopite na sredini, formirajte ih u oblik hlepčića i ukrasite uvijenom trakom. Vasilice stavite u podmazani pleh posut brašnom i ostavite da narastaju još desetak minuta. Pecite na temperaturi 200 C, poslužite tople i prelivene medom. U nekim krajevima se vasilice peku u obliku običnih okruglih lepinja, a postoji i običaj da se išaraju vrhom slamčica vezanih u snop crvenim koncem.

Izmišljeni običaji koji nemaju veze sa praznikom

U današnje vreme sve je više „običaja“ koji se vezuju za praznike, a nemaju nikakve veze s verom i pravim praznovanjem. Pod tim se podrazumeva pijančenje i slavljenje praznika u diskoteci ili kafani. Kojekakve bajalice, rituali za privlačenje novca i slično čisto su praznoverje i apsolutno se kose sa našom verom.

Za svetog Vasilija se mesi specijalni hleb „Vasilopita“, u koji se, pre pečenja, ubacuje novčić. Prvo parče se iseče za Svetog Vasilija Velikog, a onda se hleb podeli po starešinstvu. Ko pronađe novčić biće veoma srećan cele godine.

Izvor: stil.kurir.rs