Kako da kažem supruzi najboljeg prijatelja da je on „vara“ na svakom koraku

Prijatelj iz detinjstva me je pozvao da mu budem kum na venčanju. Čovek je uvek imao sreće. Našao je najbolju ženu u kraju, a ona se zaljubila u njega. I tako, venčali su se, a ja sam im bio kum. Nažalost, nemaju decu, a već su devet godina u braku.

Samo oni znaju šta se događa između njihova četiri zida, ali mi sa strane znamo da je devojka nadrljala sa mojim prijateljem u braku. Varao je sa drugim devojkama dok su bili u vezi i svi smo mislili da će se nakon venčanja smiriti.

Ali ne, nastavio je kao i pre. Bude sa kojom god stigne. Kući se vraća samo da spava, želi da izađe sa mnom jer sam još uvek sam. Nisam imao toliko sreće kao on da nađem lepu i dobru ženu.

Nije da nisam imao devojke, jesam ih imao puno. Ali nijedna mi nije zapala za oko. Ili je lepa, ali glupa, ili je domaćica, ali je laka žena, znate, u ovim godinama je čoveku teško da se odluči i vidi samo nedostatke.

Mislim da sam već navikao da živim sam i ako bih odlučio da se ženim, to bi trebalo da bude žena, baš kao i supruga mog kuma.

On ne ume da ceni ono što ima kod kuće. Iskrena je, vredna je, lepa je, pametna je. A on se prema njoj ponaša surovo i često je vređa i ponižava pred nama.

Nekoliko puta je želela da ga napusti, ali on je uvek koristio svoj šarm, plakao bi, skidao joj zvezde, obećavao bi joj da je to njegova poslednja greška i da je nikada neće ponoviti, da će se promeniti, a ona bi tada popustila pred njegovim lažima. Smirili bi se, kratko bi bili u dobrim odnosima, a onda opet kao nekada.

I tako je vreme prolazilo, prošlo je devet godina. Ovog puta izgleda da je veoma ljuta na njega, jer mi je jednom u kafani rekao:

„Ko će sad opet da plače, moja žena mi se opet ljuti!“

Vremenom sam s njom postao vrlo blizak prijatelj, i da budem iskren, zaljubio sam se u nju. Sinoć mi je pozvonila na vrata sa malim koferom u ruci, rekla mi je da više ne može da izdrži, nije želela da spava kod kuće, a ujutro bi uhvatila autobus i otišla kod svojih roditelja.

Konačno, pomislio sam, napustiće ga nakon toliko vremena. Ali bio sam iznenađen što nije otišla kod neke svoje drugarice, već je došla kod mene.

Tražila je od mene nešto za piće, sve vreme je pila i plakala. Mislim da je popila skoro celu veliku čašu, a zatim čvrsto zaspala.

Odveo sam je do autobuske stanice rano ujutro. Čvrsto sam je zagrlio i lepo stisnuo da bih je osetio. Takođe sam želeo da je poljubim, ali sam se plašio kako će reagovati.

Mislim da će, pošto je već došla kod mene, početi da me gleda drugim očima. Toliko godina sam čekao da me primeti, pa ću je sačekati još malo ako bude potrebno. Sad barem ima nade.

Pomalo se bojim kako će se razvijati stvari sa kumom, moraćemo da pokvarimo prijateljstvo. Ali ne mogu da zamislim da živim bez nje, zaljubio sam se do ušiju, pa mislim da ću rizikovati. Poželite mi sreću.