Jelena (17) je najbolja mlada matematičarka Evrope: Važno mi je da radim ono što volim, a ne da budem bogata

Jelena Ivančić (17) je trenutno najbolja mlada matematičarka u Evropi. Mlada devojka bila je gost naše redakcije, a sa njom smo pričali o osvojenim medaljama, hobiju, karijeri, školi, dečacima. Pitali smo je da li postoji zadatak koji ona ne ume da reši, a ona nam je otkrila i kakve planove kroji i gde je znanje iz matematike može odvesti.

Na takmičenju iz matematike za devojke u Firenci Jelena je osvojila zlatnu medalju sa maksimalnim brojem poena, rešivši tačno svih šest postavljenih problema. Svaki tačno rešen problem nosio je najviše sedam bodova.

Najbolja si mlada matematičarka u Evropi, kada braniš titulu? – Poslednje nedelje februara idem na takmičenje u Rumuniju, a onda sledeće takmičenje je u aprilu u Ukrajini i tada zapravo branim titulu, jer sam bila prva prošle godine, a nakon toga za vreme letnjeg raspusta imaćemo svetsko prvenstvo.

Jesi li se malo umorila od takmičenja? Planiraš li da napraviš pauzu ili nastavljaš istim tempom ? – Sada sam pravila pauzu u prvom polugodištu. Umorim se samo od putovanja, jer sam prošle godine dosta putovala, malo budem kod kuće, ali to me zapravo odmori.

Rekla si jednom da medalje više ne brojiš, pa kako se osećaš nakon što osvojiš medalju? – Ta prva medalja, to je bilo moje najlepše sećanje koje imam, onaj osećaj kada se popnem na pozornicu i kada mi dodele medalju jeste jako lep osećaj, stvarno prelep. Tek posle nekog vremena ja shvatim šta sam uradila. U suštini sam srećna, a najviše kada radim nešto što volim ili kada uradim neki dobar zadatak, kada se dobro plasiram, pa još ako neko drugi nije uradio taj zadatak, onda je osećaj još bolje.

Koja medalja ti je najdraža? – Najdraža mi je sa svetske Olimpijade u Rumuniji 2018. godine i tamo sam osvojila srebro.

Pored obaveza koje imaš u školi, čime se još baviš? – Sviram klavir u slobodno vreme, volim da čitam, gledam serije , volim da izlazim, ne mislim samo na matematiku.

Nadavno su gosti Espresa bili Pavle i Aleksa, pa je tom prilikom Pavle rekao da kada sedne u gradski bus on razmišlja o matematičkim zadacima, da li je to slučaj i sa tobom? – Ako me nešto interesuje i kada se bavim nekim problemom dešava se da baš dugo razmišljam o njemu i na raznim mestima mi sinu neke ideje. Kada sam u autobusu tada me zanima samo da odspavam malo.

Kažu da ono što je Ivana Španović u skoku u dalj, to je Jelena Ivančić u matematici. Koliko se ti slažeš sa tom komparacijom? – Ja sebe ne mogu da sagledam uopšte. Ne razmišljam o tome previše, ali mi je drago kad neko to kaže, jer znam šta Ivana radi, imam priliku da vidim. Ne obazirem se previše na rezultate, već više na put do svega toga. Teško mi je da sagledam sebe, možda za jedno pet godina shvatim.

Gde vidiš sebe za pet godina? – Volela bih da studiram na Kemridžu, dalje od toga za sada ne znam. Ako ne bude Kembridž, onda Prinston u Americi.

Rekla si da razmišljaš o zadacima ponekad, pa nam reci da li postoji neki zadatak koji ti ne umeš da rešiš? – Postoje zadaci koji su mi jako teški, ali onda dođe neki period kada mi više nisu toliko teški i tako onda napredujem. Ranije su postojali zadaci koji su mu bili teški da sam rekla „vau, onaj ko reši ovo, svaka mu čast“ .

Da li to zavisi od vežbanja ili od toga kako se ti s godinama razvijaš kao ličnost? – Svakako zavisi od vežbanja, ali i od razvijanja mozga, učenja i od trenutka. Zato što, iskreno nemam u svakom trenutku iste ideje. Nekada mi se desi da brzo uradim zadatak, a nekada ne vidim rešenje za neki zadatak. Dok vežbam zadatke razvijam se kao matemtičar i istovremeno dok odrastam razvijam se kao matematičar.

Takmičenja iz matematike su prilika da vidiš svet. Kakva iskustva nosiš sa takmičenja? Da li si stekla nove prijatelje? – Da, jesam. Tamo je uvek dosta ljudi i uvek posle takmičenja pričamo o rezultatima. Upoznala sam dosta ljudi tamo i volela bih da ih ponovo sretnem.

Da li ćete se sresti sada u Rumuniji na takmičenju? – Ne, oni su završili srednju školu. Jedan dečko je u Americi, a ako odem tamo volela bih da ga vidim ponovo, druga devojka je na Kembridžu sada, pa se možda sretnemo.

Kažeš da bi volela da studiraš u svetu, pa kad budeš pokupila znanje da li bi se vratila u Srbiju ili bi ostala tamo? – Što da ne. Ja mislim da kada se neko bavi teorijskom matematikom npr u Srbiji imamo dobre ljude, imamo institut koji je dobar, te bih i ovde mogla da radim. Možda se i vratim, valjda to zavisi od toga gde će mi biti bolje. Ja volim moj grad, svakako.

Imaš li idole iz tvoje struke ili su to potpuno drugačiji ljudi? – Da. Svi veliki matematičari za koje sam čula i čije sam radove čitala i to me uvek motiviše i inspiriše. Idol mi može biti i bilo koji čovek koji je uradio nešto, neki sportisa ili ako je uradio nešto i prošao kroz neki težak period i izdigao se na neki način, da tako kažem.

Šta ti kažu roditelji, kako te oni doživljavaju? – Oni jesu ponosni, ali ne znam koliko su i oni svesni svega, drago im je.

Imajući u vidu da si „zlatna devojka , da li ti sada dečaci više prilaze nego ranije ili te se plaše, imaju li herca da ti se udvaraju? – Prilaze mi, ali ne znam da li je zbog toga (osvojenih medalja) . Na toj Olimpijadi u Rumiji na kojoj sam bila su mu muškarci dosta prilazili i to je bilo nešto nenormalno, samo su svi počeli odjednom da mi prilaze, ali ja ih ništa nisam razumela. I ranije su mu prilazili i matematičari i oni koji to nisu, tako da ne znam da li je to zbog toga što sam osvojila zlato ili ne.

Sem matematike, koji predmet još voliš? – Sem matematike i informatike? Osim toga, ništa. Nekako ne volim nijedan predmet u školi. Eto, možda srpski jezik, to mi je zanimljivo. Volim da diskutujem o lektirama. Sve ovo ostalo je nešto što moram da uradim, nije bš da uživaš u tome.

Gde te znanje iz matematike može odvesti? Ima li nekih benefita od znanja iz matematike – Pa, ima. Prvo što znanje iz matematike ima mnogo primena na primer u informatici, fizici, samoj matematici , inženjerstvu, finansijama tako da ima dosta poslova sa tim znanjem. Neki donosi veću zaradu, a neki manju i suštini svi su dobri. Meni je nekako najvažnije da radim ono što volim, nego da budem bogata.

Rekla si da imaš želju da pohađaš prestižne univerzitete, da li bi nakon toga volela da budeš profesor ili bi volela da radiš kao IT, inženjer…? – Volela bih da budem profesor, za sad mi je to ideja, da radim istraživanja, ali ne znam, možda se to promeni, zavisi.

Izvor: espreso.rs