Jednom se udajem, ceo život sam sanjala o velikom venčanju – ali kakva je korist ako ja poštujem pravila pandemije, a drugi ne

Venčanje je dan koji mnogi ljudi sanjaju, zamišljaju ga kao najsrećniji dan u svom životu. To je ceremonija kada se dvoje ljudi sjedini u braku.

Svadbene tradicije i običaji nisu svuda isti, razlikuju se u svim kulturama, etničkim grupama, religijama, predelima, okruženjima, zemljama i društvenim klasama. Većina ceremonija venčanja uključuje razmenu venčanih zaveta između para, davanje poklona (prstena, simboličnih poklona, cveća, novca) i javno proglašavanje braka od strane autoritativne ličnosti.

Na venčanju se obično nosi posebna svadbena odeća i najčešće posle svadbene svečanosti sledi svadbeni prijem. Muzika, poezija, molitvenici, čitanja Biblije ili druga slična literatura takođe mogu biti uključeni u ceremoniju.

Kao što je zbog situacije sa virusom dobro poznato i kod nas i širom sveta, zabranjeno je da se ove svečanosti organizuju kao i do sada sa većim brojem ljudi.

Ipak, i pored toga bili smo svedoci da se venčanja organizuju kod nas, za šta su postojali foto i video dokazi. Iz ovih razloga, Jovana M. iz Niša se požalila.

„Za Novu godinu moj dečko i budući suprug me je zaprosio na putovanju u Italiju. Čim smo se vratili, započeli smo planiranje i pripremu za venčanje.

Kao najbolje vreme za to izabrali smo leto, tačnije mesec jul kada će mnogi naši rođaci koji žive i rade u inostranstvu doći na odmor u našu zemlju.

Neću da krijem i biću iskrena, celog svog života, od malena do sada, zamišljala sam svoje venčanje, u beloj haljini, sa svim tim običajima, sa veseljem. Samo sam sanjala i živela za taj dan.

Želela sam veliko venčanje, prema svim običajima, da radost podelim sa širim krugom prijatelja i rođaka. Rezervisali smo čak i hotel, muziku i snimanje, dali kaparu.

Iako nas je uhvatila ova situacija sa koronom, nadali smo se i želeli da sve prođe ili da se bar situacija popravi, pa smo sa suprugom kupili i haljinu i odelo.

Ali, kao što je poznato, zbog zabrane smo morali da promenimo svoje planove. Tako smo se, umesto velikog venčanja i svih rituala, venčali u crkvi i prijavili se kod matičara, a onda priredili samo jedan ručak sa 10-15 ljudi, bez muzike, bez plesa i svega ostalog.

Pitaćete zašto vam sve ovo pišem. Da, i s pravom pitate, evo reći ću vam. Dok se mi pridržavamo pravila i propisa, neko drugi se veseli i zabavlja, kao što pokazuju snimci I fotografije. Da, mi brinemo za svoje zdravlje, brinemo o sigurnosti, ali šta je sa onima koji ne poštuju sva pravila i zabrane, pitanje je koje me iskreno muči.