Izbaciio sam suprugu sa detetom, pa sam promenio bravu – složićete se da to zaslužuje

Čovek koji je tražio da ostane anoniman žalio se na veb stranici zbog svog braka. Naime, nakon 3 godine posumnjao je da njegova ćerka nije njegova i da ga je supruga prevarila. Zatim je opisao ceo događaj i kako je postupio s obzirom na celu situaciju.

„Sa suprugom imam ćerkicu tri godine, ali ih više nemam. Sreli smo se slučajno preko zajedničkih prijatelja i zabavljali smo se skoro godinu dana kada mi je saopštila da je trudna.

Tada nisam ni slutio da dete nije moje. Nisam planirao da se ženim, mislio sam da mi je prerano, ali častan sam čovek i nisam želeo da je ostavim na cedilu. Osim toga, mnogo sam je voleo.

Zato sam je zaprosio i brzo smo organizovali venčanje, jer je već bila u četvrtom mesecu. Rodila mi je ćerku i bio sam najsrećnija osoba na svetu.

Svim prijateljima sam rekao da nisam pogrešio i da sam preduzeo pravi korak. Nisam im mogao opisati svoju sreću.

Mnogo volim devojčicu i sve vreme brinem o njoj koliko god mogu. Ali.. vremenom sam počeo da primećujem čudne stvari i shvatio sam da devojčica uopšte ne liči na mene, niti na nju, niti na bilo koga od naše bliže ili dalje rodbine.

Konsultovao sam se sa sestrom i potajno obavio DNK test. Možete da zamislite iznenađenje kada sam pročitao rezultate da zaista nije moje. Do tada sam sumnjao, ali sam sebi ponavljao da je to samo plod moje mašte.

Pre nedelju dana rekao sam supruzi da znam sve i zatražio razvod. Vrištala je, udarala me, negirala, govoreći da to nije istina, da sam lud, da to izmišljam …

Uspeo sam da se suzdržim i ostanem smiren sve vreme dok je ona glumila, pa sam joj na kraju rekao da imam dokaze i da ona to uzalud negira. Takođe sam joj rekao da ako mi prizna, spreman sam da joj oprostim, ali ako nastavi da laže ovako, među nama je definitivno gotovo.

Na kraju mi je priznala da me je prevarila, ali po njenom mišljenju to nije bilo ništa strašno jer se to dogodilo samo jednom.

Naravno da joj nisam oprostio, niti joj mogu oprostiti. Rekao sam joj da uzme dete i ode kod njenih na nekoliko dana da ohladim glavu i razmislim.

Čim je otišla, promenio sam bravu. Morao sam tako da postupim, u suprotnom ne bi želela da ode odavde. Ne planiram da joj oprostim i nema o čemu da razmišljam, s nama je gotovo, bilo da li me je varala pre braka ili u braku, podmetnula mi je tuđe dete.

Žao mi je zbog deteta, ne mogu vam opisati koliko mi je žao zbog tog deteta, mnogo sam je voleo. Moraću polako da zaboravim na nju.

Zaista mi je žao, ali nisam otac tog deteta i to više nije moja odgovornost. Neka moja uskoro bivša supruga pozove biološkog oca devojčice i zatraži od njega pomoć. „Kopala je sebi rupu i uništila čitav naš život, i moj i detetov.

U komentarima su svi podržali ovog čoveka zbog njegove odluke.