Ispovest majke koja će vas rasplakati: Ukrala je užinu moje ćerke, a onda sam dobila pismo izvinjenja

Ova priča o devojčici koja je morala da ukrade hranu od svoje drugarice zaista će vas rastužiti. Već je obišla svet zbog statusa majke koja je iskreno ispričala šta se dogodilo, pa se ta priča deli na svim društvenim mrežama.

Nažalost, svaki dan slušamo o sudbini koja nas rastužuje, na televiziji, u medijima ili od naših prijatelja i poznanika. Jedna od takvih priča je priča o devojčici koju su roditelji zanemarivali do te mere da je počela da gladuje.

Priča dolazi iz Kalifornije, a Kristina Kuzmić napisala je status na Fejsbuku koji je prikupio više od 16.000 lajkova, kojim je opisala pomenutu situaciju.

„Kada je moja ćerka išla u drugi razred, jednog dana se vratila kući mnogo gladna jer joj je nestao sendvič iz kutije za užinu. Spakovala sam joj i sećam se da sam bila veoma ljuta na pomisao da je neko ukrao užinu mom detetu. Kakvo je to dete kad može nešto tako da uradi!”

Misterija sendviča rešena je nekoliko nedelja kasnije porukom i čekovnom karticom od 6 dolara. U poruci devojka je napisala:

„Draga Matea, žao mi je što sam ti ukrala sendvič. Tako mi je žao. Direktor škole me je kaznio jednom nedeljom. Žao mi je što sam ti to učinila. Nadam se da ćeš mi oprostiti i da ćemo i dalje da budemo drugarice.“

Moja ćerka i ja naučile smo važnu lekciju: Ne pretpostavljajte ništa o drugim ljudima ako ne znate celu njihovu priču.

Ubrzo nakon što smo dobili ovu poruku, saznali smo kakav tužan život ima ta devojčica. Bila je svedok stravičnog porodičnog nas.ilja. Njenim roditeljima briga o njihovoj ćerki i njenim osnovnim potrebama nikada nije bila prioritet. Devojčica je bila toliko gladna da je bila primorana da krade hranu od prijatelja u školi. Nije bila „derište“ kako sam je ranije nazvala, već očajno dete.

Na kraju je oduzeta roditeljima i sad živi sa jednim prijatnim bračnim parom koji ju je usvojio. Nisam je videla više od pet godina, ali i dalje mislim na nju. Pitam se da li je dobro, da li se oseća voljeno. Pitam se da li je to nekome sada prioritet, da li napokon ima miran dom i roditelje koji je obožavaju, i da li ima svoj sendvič, svakog dana.