Indijka Piali, poslovnom prilikom došla je u Beograd. Isprva je bila uplašena, a o prestonici Srbije nije mnogo ni znala. Ali, kako je vreme prolazilo ona je upoznavala ljude, kulturu, jezik i na kraju se zaljubila, toliko da je odlučila da napiše i pismo. Objavljeno je na Instagram stranici „Expatsinbelgrade“.
„Dragi Beograde, nisam znala da mogu da volim bilo koji grad, koji je toliko udaljen od mog rodnog grada, toliko da bih ga rado nazvala svojim domom. Upoznala sam te prvi put na poslovnom putu. Bio je to prvi put da sam putovala solo, bez ikoga svog“, započinje Indijka.
Bila sam nervozna, ustvari uplašena. Znala sam tako malo o tebi. Sve što je Gugl pričao o tebi učinilo je da se osećam kao da idem u neki hipi grad gde se svi zabavljaju tokom noći, a spavaju danju. Kad sam stigla, bila sam još više uplašena od ljudi. Osećala sam se tako sićušnom među divovima, ali onda su se pokazali kao tako nežni divovi.
Svi su se smejali mom neodlučnom pristupu i moje molbe za pomoć su dočekane sa entuzijazmom! Još se sećam da sam išla u kupovinu, nisam znala ni reč srpskog i nisam mogla da nađem so. Tražila sam pomoć od gospodina koji kupuje i ne samo da mi je pomogao oko čitave moje liste za kupovinu, već i prilikom plaćanja.
Volim srpski duh. Bez obzira na sve, ne odustaj. Danas je bilo loše, ali uvek postoji sutra. Beograd nije samo mesto koja treba posetiti – vi ste dokaz o super prijateljskim nastrojenim i dragim ljudima, punim dobrodošlice.
Srpski jezik je težak za savladavanje, ali kada se jednom uspe, lako je razumeti većinu slovenskih jezika. Verujem da svako ko dođe u Srbiju treba da nauči nešto. Radost koju vidim na licima ljudi svaki put kada uspešno razgovaram na srpskom, ulepšava mi dan!
Zahvalna sam vam što ste me prihvatili raširenih ruku. Ne mogu da izbrojim koliko sam dobrodošlica dobila. Svaka nova osoba koju sam srela, dočekala me je bez oklevanja. Osećala sam se kao da uvek pripadam ovde.
Indijka Pali oseća se bezbedno u srpskoj prestonici:
„Mogu sama da izađem u bilo koje doba dana i noći i ne moram da brinem za svoju bezbednost. Čak i ako ne govorim srpski jezik, ljudi se trude da pomognu. Svako ko bi prošao, stao bi i ponudio se da mi bude prevodilac. Život je brz, ali opušten. Volim kulturu koju imate u kafićima. Lepo je ići u duge šetnje koje se završavaju uz kafu ili rakiju – nacionalno piće, u nekom kafiću.
Osvrnula se i na našu čuvenu kuhinju:
„Ne zaboravimo hranu i vino. Vaša hrana ima mnogo uticaja drugih naroda. Sviđa mi se pametno korišćenje raspoloživih resursa da bi se pružio najbolji ukus. Volim to što skoro svaka seoska kuća peče rakiju. Ništa kao kuvana rakija – nalik kuvanom vinu, da me zagreje tokom hladne srpske večeri. Muzika je usko povezana sa hranom i vinom“, napisala je ona, i zaključila:
„Ti, Beograde, sada si moj dom. Spokojna si stara dama puna života! Ništa me ne oduševljava više od mešavine vrednosti koju nalazim u tebi – modernog sa primesama konzervativnosti. U tebi, nove zgrade stoje rame uz rame sa stambenim blokovima iz komunističkog doba i još starijim lepim vilama. Noge su ti duboko ukorenjene u istoriji, ali ti se glava raduje svetloj budućnosti. I naravno, ništa ne može da se meri sa velikim hrabrim srpskim srcem. Potpuno si me osvojio. Iskreno, tvoja Piali iz Indije“, napisala je ona u pismu.
Izvor: espreso.co.rs