Ima samo jednu želju: Ispovest Srbina s Kosova i Metohije će vas naterati da se zamislite

Dok prištinske privremene vlasti donose mere i sprovode akcije koje za cilj imaju, kako smatraju Srbi sa KiM, da ih proteraju sa njihovih ognjišta iz severnog dela pokrajine, u zaseoku Trešnjica u selu Banjska, na 1.400 metara nadmorske visine živi porodica Vučinić, kojima je, iako žive u otežanim uslovima, jedino važno da nastave sa sigurnim, mirnim i bezbednim životom na svom imanju.

Porodica Vučinić, koju čini sedamdesetogodišnja majka Vukena i dva sina, živi u maloj, trošnoj, prizemnoj kući, koja je okružena trošnim pomoćnim objektima i torom sa malim stadom ovaca.

U neograđenom dvorištu, slobodno se kreću i kokoške, a imaju i ljubimca – psa, koji lavežom dočekuje nepoznate goste, dok silaze nizbrdo sa puta do kuće kroz sneg, koji je tokom noći ponovo napadao i učinio delove puta teško prohodnim, i obaveštava vlasnike o nenadanoj poseti.

Goste dočekuju obazrivo, a nakon što shvate da su dobronamerni pozivaju ih u svoj dom, trudeći se da ih što bolje ugoste, u čemu prednjači Vukena, koja, upitana kako je i da li je život u tim uslovima umara, uz blagi osmeh kaže “najvažnije je zdravlje”, dok upitana za ozbiljnije političke i životne teme odmahuje glavom dodajući „šta ja o tome imam da vam pričam“.

U kući koja se nalazi na 3,5 kilometara na sporednom putu od centra Banjske, koji je većim delom zemljani do dela koji je asfaltiran, ima i vode i struje, kao i televizija.

U celom zaseoku nalaze se četiri domaćinstva, a Vučinićima je prvi komšija odmah nadomak njihove kuće, dok su im sledeće komšije u narednom zaseoku, na kilometar od njih.

Do prve prodavnice i škole iz Trešnjice moraju da „siđu“ do centra Banjske, kako kaže mlađi Vukenin sin Duško, a ukoliko im je potrebna neka zdravstvena intervencija, idu u ambulantu u Banjskoj ili u KBC u severnoj Kosovskoj Mitrovici, koja im je udaljena 15 kilometara.

Kako je ispričao Duško Vučinić, putem koji prolazi pored njihovog domaćinstva, povremeno prolaze policijske kontrole, koje za svoje potrebe raščišćavaju sneg, pa je put najčešće prohodan i navodi da im je život i zimi lep, ali da je život u njihovom kraju prelep na leto.

Duško je jedini u porodici zaposlen i to u školi u Banjskoj kao čuvar, a osim stočarstva, porodica se bavi i poljoprivredom za svoje potrebe.

U političku situaciju nisu mnogo upućeni, kaže Duško:

????????????????????????????????????

– Najvažnije nam je da je mirno i bezbedno kao do sada – kaže Duško i dodaje da jedino ne bi želeli da budu primorani da odu odatle.

Takse na robu iz centralne Srbije i druge mere privremenih prištinskih vlasti nisu previše uticale na njih, prvenstveno zato što nije bilo povećanja cena namirnica koje kupuju, a i ovako i onako – ne osećaju se, kažu, mnogo bezbedni.

Izvor: espreso.rs