Ima 200.000 puta više bakterija od WC ŠOLJE, a nalazi se u KUHINJI!

Kao društvo smo opsednuti čistoćom. Brišemo sve površine u domu antibakterijskim sredstvima možda i više nego što bi trebalo.

Ali, čistimo li na pravi način i da li je naš dom zbog toga zaista sigurniji?

U nekim slučajevima, oprez je zaista preko potreban kao, na primer, kod rukovanja sirovim mesom. Naime, treba biti oprezan da se eventualne štetne bakterije ne bi raširile po čitavom prostoru. Zbog toga bi trebalo preispitati i staru naviku pranja piletine prie nego što se stavi u lonac, piše Jutrarnji.hr pozivajući se na BBC.

Budite zato pažljivi sa sirovim mesom i ne perite piletinu. Ali šta je s ostalim površinama u kući? Koliko dobro njih čistimo?

Da bi se dobio odgovor na to pitanje, tim BBC-jeve emisije „Veruj mi, ja sam doktor“ (Trust me, I’m a Doctor) regrutovao je tri porodice i dao im mobilnu kuhinjsku radnu površinu.

Tek nakon što su učesnici temeljno prebrisali površinu antibakterijskim maramicama mogli su da počnu da njom normalno služe kao što to rade u svojim kuhinjama. Poenta je bila da se vidi koliko će dugo površine ostati čiste i bez bakterija.

Na analizu u laboratoriju su poslati brisevi površina iz raznih etapa njihovog korišćenja.

„Prvi bris uzet je oko sat vremena nakon početka korišćenja površina i već tada je moguće videti dokaze o razvoju bakterija i gljivica“, rekla je mikrobiolog Lin Dover.

Drugim rečima, mikroorganizmi se na radnoj površini pojavljuju odmah nakon čišćenja antibakterijskim sredstvom.

„Uzorak uzet nakon 12 sati pokazuje dramatičan porast u broju bakterija i različitih vrsta buđi.“

Zaključak je da kupovinom i korišćenjem antibakterijskih sredstava verovatno uzalud bacate novac i vreme jer ne samo da će bakterije i gljivice ponovno doći, već su neke od njih potpuno bezopasne, a druge čak i vrlo korisne za održavanje zdravlja.

U svoj toj brizi oko čistoće, često se usredsređujemo na radne površine, a zaboravljamo na neke druge delove kuhinje koji su možda i prljaviji.

Istraživanje koje je sproveo „NSF International“, uključivala je 22 porodice koje su zamoljene da kroz period od 30 dana uzimaju briseve s kuhinjskih površina, mobilnih telefona, kvaka na vratima i sličnih mesta da bi mogla da se napravi analiza koja bi pokazala koja su mesta najzagađenija koliformnim bakterijama (uključujući i E. Coli). Ironično, najviše takvih bakterija bilo je na pomagalima za čišćenje poput sunđera i krpa za brisanje posuđa.

Čak 75 odsto sunđera za pranje suđa bilo je kontaminirano koliformnim bakterijama. Osim njih, te su bakterije nađene i na drugim mestima:

45 % kuhinjskih odvoda

32 % radnih površina

18 % dasaka za sečenje

Analizirane su i površine u kupatilu, a koliformne bakterije nađene su na 27 odsto držača za četkice za zube i 9 odsto ručkica ormara.

Iako većina koliformnih bakterija nije posebno opasna, njihovo prisustvo pokazatelj je generalnog zagađenja i prisustva fekalnih bakterija.

Fekalne bakterije do kuhinje ne dolaze zbog kontakta s ljudskim izmetom, već preko sirovog mesa koje je često kontaminirano takvim bakterijama.

Najveći rasadnik bakterija su kuhinjske krpe koje su najpogodnije za njihovo razmnožavanje jer su najčešće vlažne i mokre.

Doktor Čak Gerba, prosefor mikrobiologije na Univerzitetu Arizona, slaže se da su sunđeri i kuhinjske krpe među najprljavijim predmetima u svakom domaćinstvu.

Njegova studija je pokazala da prosečna daska za wc ima oko 50 bakterija na 6,5 cm2, dok na istoj površini sunđera ili kuhinjske krpe ima između milion i deset miliona bakterija.

Drugim rečima, vaš sunđer je oko 200.000 puta prljavija od wc šolje.

Izvor: prva.rs