Humanost na prvom mestu: Srbin iz Nemačke poklonio 800 pomagala invalidima

Devojka iz Vranja prvi put je posle 20 godina ovih dana izašla napolje. Ima 27 godina, a od rođenja je nepokretna i ne može da vidi. Porodica nikada nije mogla da joj priušti invalidska kolica. Do pre neki dan…

Poslao ih joj je besplatno Goran Đurić, Srbin iz Nemačke, koji već dve godine donira invalidska pomagala deci iz Srbije, ali i odraslima. I do sada ih je poklonio više od 800, a celu akciju izvodi dok je na godišnjem odmoru.

Kurir je uspeo da ga pronađe u petak, dok je boravio u Beogradu, a potom nastavio put srpskih gradova.

– Idem tamo odakle su deca i odrasli koji su mi pisali i molili da im donesem pomagalo. Stignem u tri porodice na dan. Teške su to priče. Za tu devojku iz Vranja mi je posebno drago što smo uspeli da joj donesemo kolica. Pisala mi je njena sestra. Rekla je da žive u selu pored tog grada, da nemaju način da je izvedu napolje jer je nepokretna i da ne vidi od rođenja – priča Goran.

Kaže da je sada uspeo da donese 30 invalidskih kolica, hodalice, aspiratore za izvlačenje sekreta, liftove za kadu, štake, štapove – dovoljno za 50 porodica.

Goran priča da je sve počelo kada ga je prijatelj iz Kaluđerice molio pre dve godine da za njegovo dete, obolelo od dijabetesa, nabavi neophodan aparat čija je cena oko 1.000 evra.

– Već 25 godina živim u Nemačkoj. Uspeo sam nekako da nabavim to što je neophodno detetu i odnesem u Kaluđericu. Tada se i rodila ideja da bih mogao da pomognem. Na primer, invalidska kolica ljudi dobijaju na pet godina od države, a mnogima se ona pohabaju za dve. U poslednje vreme javljaju se i oni čije su ruke i noge amputirane, a koji još nisu uspeli da dođu do pomagala – priča Đurić za Kurir.

Osnovao je humanitarnu organizaciju Inhelp u Nemačkoj, koja pomaže svima koji žive na prostoru bivše Jugoslavije, a dosad je u Srbiju stiglo oko 800 različitih invalidskih pomagala.

– Moj drug iz Nemačke radi u ortopedskoj firmi i rekao mi je da se pomagala koja nisu dve-tri godine izdata nemačkim pacijentima, rashoduju i uništavaju. Ova koja su rashodovana potpuno su nova. Naša organizacija ih dobija besplatno, a u pitanju su razne vrste kolica, hodalice, čarape za vene, jastuci protiv dekubitusa i druga. Vlasnik te firme je Jozef Eltern, koji je ujedno i savetnik i menadžer moje organizacije. Svi smo volonteri. Ništa se ne plaća – kaže ovaj neobičan čovek.

Goran Đurić priznaje da je svaki susret sa porodicama koje zavise od pomagala jako emotivan.

– Teške su to životne priče. Jake emocije su pri svakom susretu. Dok putujem po Srbiji, nemam vremena da sve to proživljavam jer moramo da odnesemo svima sve što smo doneli. Ali kada se vratim kući, sve me stigne. Tad razmišljam o svima njima. Zovem ih. Pitam kako su. Ostajemo u kontaktu – navodi sagovornik Kurira.

Goran Đurić kaže za Kurir da u Nemačkoj nije sam jer su se u taj humanitarni rad uključili brojni naši građani.

– Čak se u celu priču uključila Crkva Svete Petke u mestu Karlsrue. Oni nas podržavaju u svakom smislu. Obezbedili su nam i magacinski prostor za pomagala – kaže on.

Izvor: kurir.rs