Grupa mladića iz Smedereva sređuju igralište i park: Izbacili 5 kamiona smeća, sami prave ljuljaške

Grupa mladih momaka iz Smedereva, u ekipi s jednim veteranom, koji nas je i uputio u tamošnja dešavanja, odlučna je u nameri da srede igralište, parkić za decu i teretanu na otvorenom u svom mestu. Reč je o Carini, centru naselja u kojem živi 20, 30.000 stanovnika, a kako nam rekoše, geografski – kada bi se stavio šestar – i centru grada Smedereva.

U pitanju su upravo oni momci koji su pre desetak godina zašli u pubertet i koji su se kao dečaci igrali na njemu.

– To su neki momci koji su imali 12, 14, 15 godina pre deset godina, pa su se tu igrali. Sad je dosta njih dobilo svoju decu, ili im braća i sestre imaju decu, pa ih oni kao ujke izvode tu. Videli su da nema ničega, pa su se sami organizovali. Jedan dan da očiste teren: ‘Sad će da krene fudbal, imamo ovo staklo’. Pa, su drugi momci hteli da očiste košarkaški, pa odbojkaški, i tako je krenula akcija. Spontano.

Niko nije ciljao, bilo je to u ljudima, samo se pokrenulo. Ja sam stariji dosta, imam 55 godina. Ja sam im se priključio, što je privuklo i te druge starije da im pomognu koliko god mogu – kazao je Aleksandar Belić za Telegraf.rs, autor prvog snimka radne akcije mlade ekipe na Carini, dodajući da je veliko sređivanje počelo s proleća, te da im vreme nije dozvolilo da se pokrenu ranije ove godine.

U spomenutom snimku od pre četiri dana, Aleksandar poziva sve zainteresovane da im pomognu. Fale farba, lanci, limovi, zavarivači… Za kratko vreme, njihov nepostojeći budžet je nastao.

– Bilo je lokalaca koji su podržali akciju, ali nisu mogli da se angažuju. Nisu to velika sredstva niti su nama potrebna velika sredstva. To je za farbu, za ljuljaškice, za sprave u otvorenoj teretani, za gvožđe… Za sada smo skupili novac za kante za đubre, videćemo da nam neko napravi metalne – kaže dodajući da su one najpotrebnije, kao i da rad ne plaćaju, već da rade sami.

Za projekat dečijeg igrališta potrebno im je najviše novca. Misli da je reč o 40-ak hiljada dinara, pa se nadaju da će ga srediti postepeno.

– Tu bukvalno nema ničega, pokrali su sve konjiće, ljuljaške… Ako neko da pet, deset hiljada dinara, gledamo da tokom vremena, kupimo dve ljuljaške, pa ako neko opet da neke pare, da kupimo konjiće, pa da napravimo neke penjalice, neke kanape… Postepeno – objašnjava kako su to zamislili.

Kupovnu cenu ljuljaški i ne zna, kaže da se za nju nisu ni interesovali. Gledaju samo koliko košta materijal, jer će sami da je naprave. Za to im, zavisno od kvaliteta, treba 3 – 6.000 dinara.

Svima koji nisu iz Smedereva ili koji ne znaju taj kraj, objašnjava kako izgleda ono čega se po lepšem seća.

– Tu je Dom kulture. Imate sa jedne strane teren za mali fudbal, teren za košarku, teren za odbojku, klupe. To se nije održavalo. Mi smo odatle očistili staklo, đubre…

Onda odmah iza Doma kulture ima teretana na otvorenom, veličine jednog košarkaškog terena. To se isto uništilo vremenom. Sa druge strane imate ogroman dečiji parkić. To je drugi park po veličini u Smederevu, prvi je na Keju – kaže dodajući da je sve bilo sređeno pre desetak godina, ali da danas nije tako.

U poslednje dve, tri godine, seća se, to je naglo počelo da propada. Uzroke traži u mnogo čemu.

– Ima svega. Prvo, to je na otvorenom, sve kisne. Drugo, ima i nemarnog korišćenja. Da ne bude da su roditelji krivi, ali ima tu onih koji dođu, pa isprljaju, bacaju; te kante su pune, neće niko da ih isprazni. Onda, dešava se noću da neko dođe i to ukrade, da iseče gvožđe, odnese… Ne može da se kaže da je to zbog jedne situacije, nego sve pomalo – navodi da nisu imali problem sa vandalima, ali da ne može da garantuje ko kroz naselje prođe.

– Carina je jak kraj, mi još uvek imamo taj kodeks da poštujemo jedan drugog, da klinci poštuju starije. Tako je to stalno. Ali Smederevo je veliki grad. Carina je tranzitno mesto, prolazi se ka drugim naseljima, selima… Svega ima – objašnjava nam.

Kaže da je dosad izbačeno više od pet kamiona đubreta sa terena, te da pravljenje tek predstoji. Za to im treba deset, 15 dana.

– Sada je na pola, još nije završeno, ali je mnogo bolje nego što je bilo – ocenjuje Aleksandar.

Izvor: telegraf.rs