Gorštak Milan iz Beograda ima 31 godinu i živi u Šatri. Ne svadbarskoj i cirkuskoj, nego onoj topličkoj – u selu Šatra, lepom, ali zapuštenom, kao i većina sela u Srbiji. Milan Vasiljević je pre tri godine rešio da ode iz Beograda i preseli se na dedovinu, uz samu administrativnu granicu s Kosmetom.
Vodu je doveo sa daljine od četiri kilometra, s mesta odakle su je njegovi pradeda i čukundeda generacijama dovlačili volovima i za imanje, i za stoku, kuvanje, kupanje i piće. Živeo je teškim životom, a jedino što je pradeda ostavio u amanet bile su reči: Deco, samo vodu dovedite.
Iako je rođeni Beograđanin, gde ima i roditeljsku kuću i stan, odlučio se za povratak na dedovinu jer je, kako kaže, život u Beogradu već video kakav je i da sebe više ne može da zamisli da radi od 9 do 5 u nekoj kancelariji i firmi.
Jednog dana sebi je rekao: „Tebi je sloboda najvažnija“, i to je verovatno bio prelomni trenutak u Milanovom životu.
Milan kaže da se bio oženio, u želji da ostvari svoj san da na dedovini stvara svoju porodicu, ali da se devojka zadržala samo jednu zimu i potom vratila u grad.
„Možda sam pogrešio što sam je doveo u zimu jer su zime ovde teške i hladne a žene drugačije reaguju na to“, kaže Milan koji ne gubi nadu: „Naći će se valjda neka…“, kaže gorštak.
On u grad ne planira da se vraća jer je Šatra sada njegov dom. Ovde je, shvatio da čovek može da živi od svog rada, svog imanja i svoje zemlje i zato mu je milo što se vratio i oživeo svoju dedovinu u topličkom selu Šatra, u kojem je jedini stanovnik.
Najviše od svega bi voleo da tu osnuje porodicu, da nađe devojku koja je želi da s njim stvara, gradi i živi u prelepoj Šatri, jer jedino što tom selu fali, naglašava, jeste dečja graja. Sve ostalo je prelepo, mada bi mu dobro došao kvalitetniji put.
Milan je mlad i vredan, lepo vaspitan, obrazovan, i ima zavidno imanje, dedovinu koju je obnovio. Voćnjake i voće u čijoj mu berbi zdušno pomaže otac penzioner bez koga bi, veli, teško išlo u jeku teških sezonskih poslova.
Od životinja drži kokoške koje se slobodno kreću svud unaokolo i bukvalno se hrane same, kao i zečevi – ograda je nepotrebna jer komšiju nema nijednog pa njegove živuljke ne smetaju nikom.
Kad je reč o kozama koje drži samo njih mora da pripne jer umeju da mu nagrde voće. Plan mu je da proširi poslove na imanju, da nabavi još koka da može da prodaje prava planinska jaja, zdrava, od živine koja se sama hrani unaokolo i šeta po ceo dan, da vide ljudi šta je pravo jaje.
Izvor: espreso.co.rs