Godinama smo bezuspešno pokušavali da imamo bebu, a onda me je ona okrivila a i danas me progoni

Ovo o čemu pišem mi se davno dogodilo i daleko je iza mene, ali me i dalje proganja. Marija i ja smo zajedno od detinjstva i mislim da nikada nisam nikoga voleo onako kako sam nju.

Uzeli smo se iz ljubavi, ali kako su godine prolazile postajalo nam je jasno da ne možemo imati bebu. Počeli smo da idemo kod lekara i da svašta pokušavamo, ali svi su nam postavljali različite dijagnoze i navodno nisu mogli da pronađu problem.

Konačno, moj prijatelj me je uputio kod specijaliste ginekologa iz susedne zemlje da kod njega obavimo sve preglede. Bio mu je vrlo blizak prijatelj, još sa fakulteta i dugovao mu je uslugu. Otišli smo i uradili testove a rezultate smo dobili nakon nekog vremena.

Pozvao me je prijatelj i rekao mi da su rezultati spremni, ali da mi se neće dopasti to što ima da mi kaže. Naime, rekao mi je da je moja supruga imala neku anomaliju i da nije mogla da ima decu. Pitao sam ga da li je potpuno siguran, a on mi je rekao da ona nema šanse da ikada zatrudni.

Bili smo u braku sedam godina i znao sam koliko će je to pogoditi. Zamolio sam ga da joj ništa ne govori i odlučio sam da preuzmem krivicu i kažem da imamo problem zbog mene. Nije hteo da pristane, jer nije bilo moralno da tako nešto učini, ali nekako sam ga uspeo nagovoriti da ćuti i sve prepusti meni.

Nikada neću zaboraviti taj plač i tugu. Mnogo sam je voleo i njena tuga me je mnogo pogodila. Posle nekoliko meseci predložio sam da usvojimo dete, na šta je ona odmah negativno odgovorila, rekavši mi da ne želi da brine o tuđoj deci. Malo me je iznenadila jer to nisam očekivao od nje.

Počela je sve više da se udaljava od mene, i samo pet meseci kasnije rekla mi je da želi da se razvede od mene jer želi da se ostvari kao majka, a to nije mogla sa mnom.

Taj dan mi je bio jedan od najtežih u životu, plakao sam, ali nisam ništa rekao. Nisam mogao da otvorim usta, nisam imao srca da joj kažem istinu.

Danas je prošlo 10 godina od našeg razvoda, ja sam srećan otac troje dece, a Marija se već dva puta razvela iz istog razloga zbog kojeg je i mene ostavila.

Često me proganja i šalje mi poruke i okrivljuje me za njenu nesreću, tugu i bol, za sve što prolazi, ali se ja ne osećam krivim.

Da, pogrešio sam kada sam sakrio istinu od nje, ali to sam učinio iz prevelike ljubavi prema njoj, želeći da je zaštitim. Žao mi je, jer ono što sam osećao prema njoj ne može se izbrisati i bio sam spreman da se žrtvujem za nju. Sama je kriva za ono što joj se dešava. Sada sam oženjen prelepom ženom sa kojom imam troje dece i molim Mariju da me ostavi na miru i da me više ne progoni.