Gastarbajter nam otkriva kakav je život preko granice – plata mu je 2.000 evra, stan 350 i evo koliko mu ostaje

Za razliku od pre nekoliko decenija život u Nemačkoj je sada potpuno drugačiji. Oni koji su nekada primali platu u markama kažu da sada uslovi nisu ni približno ružičasti kao tada, ali za razliku od ranije, kada se i kod nas lepo živeli, sada oni koji odlaze uopšte ne planiraju da se vraćaju.

U Nemačkoj, npr. plate medicinskih tehničara kreću se oko 2.500 evra, od čega samo za stan mesečno morate da izdvojite od 350 do 500 evra. To zavisi od toga da li ste u manjem mestu ili u velikom gradu, a cene hrane, odeće, pića u kafićima, ulaznica za kulturne događaje su gotovo iste ili nešto više od onih u Srbiji.

Razgovarali smo sa našim prijateljem, koji je želeo da ostane anoniman, i evo šta on kaže o životu preko granice.

„Naknadno sam završio srednju medicinsku školu u našoj zemlji, iako sam već imao diplomu Pedagoškog fakulteta. Imam trideset godina i dugo sam radio kao konobar u kafiću. Dok sam završavao medincisku školu, upisao sam i kurs nemačkog jezika i to mi je bilo najteže. Ali nakon dve godine intenzivnog učenja jezika, jer sam bio odlučan da odem i nakon završetka medicinske škole, konačno je došao dan kada sam mogao da odem u Nemačku.“

„Prvih nekoliko meseci bio sam kod mojih rođaka. Prihvatili su me odlično i pomogli mi da nađem posao u restoranu. Prao sam suđe i posle šest meseci mogao sam da se zaposlim kao medicinski tehničar. Radim u bolnici i sada mi je plata oko 2.000 evra“, rekao nam je.

Sada živi u stanu od oko 60 kvadrata i plaća kiriju u iznosu od 350 evra. Živi sa devojkom koja je Makedonka i sa kojom se upoznao u bolnici u kojoj radi. Pored ovih 350 evra, još oko 300 evra mu odlazi na ostale troškove – struju, grejanje, internet, mobilni telefon, osiguranje …

Što se tiče odeće i obuće, cene su približno iste kao kod nas, s tom razlikom što tamo postoje mnogo veći popusti i akcije, kojih u gradu u kojem je ranije živeo gotovo i da nije bilo. Takođe, često se dešava da odeću kupuje u „second hand“ prodavnicama u kojima možete pronaći stvari po vrlo povoljnim cenama, koje su u odličnom stanju.

„Pre manje od mesec dana u jednoj takvoj prodavnici sam kupio skijašku opremu za sebe i devojku. Dao sam smešan novac za to“, rekao nam je, dodajući da je prošle zime prvi put u životu bio na zimovanju.

„Imam dobru platu, dovoljno slobodnog vremena i imam sve što nisam mogao da imam u Srbiji. Zato se uopšte ne kajem što sam otišao, jer kako vreme prolazi, osećam se sve bolje. Nekako sam se navikao na život ovde, mada se on mnogo razlikuje od našeg”.

Jedino što mi nedostaje su moji prijatelji, ali verujte mi, većina njih je otišla iz zemlje baš kao i ja. Ko se gde snašao. Neki od njih su otišli u Australiju, neki u Kanadu, a neki u Kinu, a ja sam od svih njih završio najbliže. Malo me muči to što znam da su moji roditelji zabrinuti, iako je meni dobro i lepo.