Estradni mag i bivši direktor „Granda“ morao je dosta da se pomuči u životu, a da život Saše Popovića nije oduvek bio tako bajan i sjajan i da u njemu nije sve bilo med i mleko, govori podaci iz njegove biografije.
Saša je rođen 1954. godine u Novom Sadu, gde je živeo do 1996. godine kada se preselio u Beograd. Sa bakom i dedom, roditeljima i starijom sestrom živeo je u parohijskom domu pored Nikolajevske crkve gde je njegov deda službovao. Stevan Popović je bio svešteno lice 30 godina, a postojale su i spekulacije da je upravo Popovićev deda u Nikolajevskoj crkvi venčao Alberta i Milevu Anštajn.
– Nije mi poznat podatak da li je moj deda krstio decu Milene i Alberta Ajnštajna. Ono što je sigurno jeste činjenica da je punih 30 godina bio glavni sveštenik, i to u periodu 1933-1963. godine – rekao je Popović jednom prilikom za medije.
Kada je imao 8 godina otac ga je odveo na prvu utakmicu fudbalskog kluba „Vojvodina“, trenirao je u tom klubu nekoliko godina i sanjao da će se time profesionalno baviti. Ipak, život Saše Popovića krenuo je u drugom pravcu.
Otac mu je kupio harmoniku i želeo je da ga usmeri u pravcu muzike i daleko od fudbala u čemu je i uspeo. Popović je upisao nižu muzičku školu i nastavio put muzike, što će mu se kasnije i te kako isplatiti. Već sa 17 godina imao je svoj orkestar sa kojim je nastupao na raznim veseljima. Uz pomoć roditelja osnovao je orkestar „Lira šou“ sa kojim je doživeo veliku popularnost.
Nastupao je širom zemlje, a značajan trenutak desio se kada je Milovan Ilić Minimaks u svojoj emisiji „Pretežno vedro“ iz zabave puštao snimak njihovog nastupa svojim gostima. Tada je Brena dobila nadimak „Lepa“, a Lira šou je i zvanično postao „Slatki greh“. O popularnosti „Slatkog greha“ danas je suvišno govoriti, a uspeh Saše koji je svojim velikim radom i zalaganjem postigao, neosporno je iznenađujući.
Izvor: story.rs