Država isplaćuje poslednji minimalac od 30.000 dinara, a onda slede najkritičniji meseci

Država danas isplaćuje minimalac za više od milion zaposlenih i to će biti poslednja pomoć države za privredu. Kad je pre neki dan i prvi put javno rečeno da država nema para za dodatne olakšice, privrednici su znali da dolazi još teža jesen nego što su to očekivali. Sada su na naplatu počeli da dolaze i krediti, pa je pitanje šta će biti od septembra.

Treća minimalna zarada za 1.042.114 zaposlenih u Srbiji, u ukupnom iznosu od 31 milijarde dinara, biće isplaćena danas.

Država je privrednicima za 3 minimalca do sada pomogla sa iznosom od 94 milijarde dinara, odnosno sa oko 800 miliona evra.

Od početka krize koja je izazvana pandemijom virusa korona država je putem direktnih davanja i oslobođenja od poreskih obaveza privredi i građanima pomogla sa 278, 64 milijarde dinara, odnosno sa 2,3 milijarde evra, saopšteno je ranije iz Ministarstva finansija.

Kada se saberu sva dosadašnja direktna davanja i indirektni podsticaji u vidu oslobođenja poreza i doprinosa, država je privredi i građanima pomogla sa oko 278,64 dinara ili oko 2,3 milijardi evra.

„Oni koji su dobili minimalac, oni će morati da održe zaposlenost do jeseni, ali posle toga će krenuti velika otpuštanja. Od jula će biti više problematični septembar, oktobar, novembar, odnosno kraj godine jer će se tada videti prave posledice krize“, ocenio je Zoran Drakulić za „Blic Biznis“.

Kako je dodao, oporavak će sigurno trajati dve do tri godine.

„Ja čak mislim i da će i 2021. godina da bude problematična i teška. Neće to lako da ide. Sve je pitanje kada ćemo naći vakcinu i kada ćemo da izađemo iz svega, kada će se otvoriti granice, kada će početi da radi turizam, privreda, avio-industrija… To će sve da potraje. Nažalost, biće ovo duboka kriza“, kaže Drakulić.

I ministar finansija Siniša Mali je ocenio da su veliki izazovi pred nama, jer je teško proceniti koliko će da traje zdravstvena kriza.

„Tako na delu nije samo kriza likvidnosti. Videćemo šta donosi jesen i predstojeći period. Ekonomiji ne preostaje ništa drugo nego da se prilagođava novonastalim okolnostima. Moramo pronaći način da funkcionišemo u novom sistemu koji nam sada nameću izmenjene okolnosti na međunarodnom tržištu. Znam da je teško, ali fleksibilnost u poslovanju, inovativnost ideje i znanje, su jedini koji vode ljudsku civilizaciju napred“, ocenio je Mali.

„Kada se saberu iznosi odloženog plaćanja poreza i doprinosa, minimalci isplaćeni privredi, kao i novac koji je država obezbedila preko Fonda za razvoj i građanima u vidu jednokratne pomoći od 100 evra, dolazi se do cifre od oko 278,64 milijardi dinara, odnosno nešto više od 2,3 milijardi evra, sa koliko je država na direktan ili indirektan način iz budžeta pomogla privredi i građanima“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Ekonomisti Kvartalnog monitora ocenjuju da se otpuštanje radnika može očekivati pre svega u delatnostima koja proizvode trajna potrošna dobra, kapitalne proizvode, kao i neegzistencijalne usluge, poput turističkih.

Autori analize očekuju da će oporavak tražnje za navedenim proizvodima biti postepen i da će verovatno biti potrebno godinu dana da se tražnja vrati na pretkrizni nivo.

U maju se prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na biro prijavilo više od 3.000 ljudi. Od 16. marta kada je uvedeno vanredno stanje do kraja juna, broj građana na birou je povećan za 10.800.

Izvor: blic.rs