Došla je u Srbiju da iskusi naš život: „Divim vam se kako uspevate“

Moji roditelji su iz Beograda ali su pre više decenija prešli da žive u Holandiju. U jednom periodu sam imala veliku želju da dođem i živim kod bake u Srbiji.

Čula sam da ovde ljudi veoma teško žive pa sam odlučila da to proverim na svojoj koži. Zaposlila sam se kod privatnika, a plata mi je bila oko 50 hiljada dinara. Pokušavala sam da izguram mesec sa tim parama ali da mi roditelji nisu slali novac, ne bih uspela. Divim se ljudima u Srbiji kako opstaju. Veoma je teško i žao mi je ljudi. Još ako imate bebu i nemate nikoga da se brine o njoj, to postaje nemoguća misija.

Nisam plaćala kiriju jer sam živela sa bakom u njenoj kući. Za mene su heroji ljudi sa decom, jer za roditeljstvo u Srbiji treba velika hrabrost, i to nažalost zbog finansijske situacije- priča Ana (28), koja se vratila iz Srbije u Holandiju.

Danas sam u vezi sa Holanđaninom, imamo bebu. Planirala sam da opet dođem u Srbiju, ali sada to više nije opcija. Moj partner ima privatnu školu sporta.

– U Holandiji sam radila kod roditelja u firmi. Rođena sam tamo i živim u okolini Roterdama. Moj otac je došao u Holandiju da radi sa svojim ocem, a moja majka i njeni roditelji su već bili ovde. Moj otac ovde već 30 godina ima svoj posao, bavi se brodogradnjom – objašnjava naša sagovornica.

– U Holandiji se najviše družim sa našim ljudima. I ne samo sa Srbima, već i Bosancima, Hrvatima, Makedoncima sa ljudima iz celog regiona. Šarenolika ekipa, ali među nama nikakvih podela, kao što je to slučaj na Balkanu – rekla je Ana.

– Ovde nikada nisam čula „nemam“ ili „ne mogu“, čak i ako nemate podršku i pomoć porodice, možete preživeti u Holandiji. A ako ne radite i nemate gde da živite, dobićete socijalnu pomoć. Moja deca i ja bismo sigurno dobijali oko 1.500 evra. Maksimalni troškovi 300 evra, struja i voda 100, a sa ostatkom koji uopšte nije mali može da se živi, obzirom na to da je ovde sve mnogo jeftinije.

– To se posebno odnosi na stvari za decu. Postoje prodavnice u kojima majice možete kupiti za samo 1 evro. Ne verujem da se u Srbiji može naći tako jeftino pa mi dodatno nije jasno kako ljudi u Srbiji uspevaju da preguraju mesec obzirom na niske prihode. Zaista ne znam kako ljudi žive sa tako niskim primanjima, ali znam da sam veoma tužna zbog toga.

– I još jedna velika razlika, dok deca u Srbiji žive sa roditeljima čak i kada već imaju svoju decu, ovde to nije slučaj. Mladi ovde sa 18 godina pronalaze stan, a od 13-e godine se uče nekom poslu, pa tako već u srednjoj školi distribuiraju novine ili se bave sličnim poslovima – zaključuje Ana.