Doktorka Ana Gligić: „Ruska vakcina prošla je dobre kontrole i primila bih je“

Jedan od najpoznatijih srpskih virusologa Ana Gligić kaže da je ruska vakcina prošla dobre kontrole i dodaje da bi je primila. Takođe napominje da su ruski molekularni biolozi izvanredni.

Dr Gligić je imala prilike i lično da se uveri u stručnost ruskih molekularnih biologa u Moskvi, ali i u Americi, gde su ruski naučnici bili nosioci posla, napominje da je važno što je nosač vakcine umrtvljeni adenovirus.

Da je kao nosač bio upotrebljen živi adenovirus, moglo bi da dođe do komplikacija u organizmu. Kada je čula da se radi o umrt.vljenom adenovirusu, Gligićeva se smirila.

„Znam da adenovirus do sada nije dao nikakvu komplikaciju, nikada nije dao ništa alarmantno. On je jedan slab virus u cirkulaciji. Sumnjam da ima čoveka koji nije dolazio u kontakt sa njim. Na nosač je ugrađen onaj deo korone koji će davati imunitet. Adenovirus kao nosač pomaže da unesete onu komponentu cirkulišuće korone koja će stimulisati stvaranje antitela“, objašnjava Gligićeva.

Prema izjavama ruskih stručnjaka, broj dobrovoljaca na kojima je vakcina testirana, izazvao je sumnju u bezbednost vakcine jer ih je bilo samo 38. Međutim, ANa Gligić kaže da nikada nije bila pobornik testiranja vakcina na velikom uzorku.

„Mora se uzeti reprezentativan uzorak i onda zaključiti koliki je procenat čega. Naši testiraju na hiljade. Nema potrebe. Sa velikim testiranjem imate i mogućnost velike greške“, objašnjava ona.

Uzorak je mogao biti i veći, ali dodaje da ne veruje da je vakcina testirana samo na tolikom broju ljudi, jer je uverena da je vakcina protiv virusa korona nastala kao nastavak rada na vakcini protiv SARS-a, koja je zamrznuta kada je epidemija tog virusa prošla, a na nju je već testiran određeni broj osoba.

Klasična vakcina proizvodi se tako što se za nju koristi oslabljeni soj virusa koji je izazvao problem. Takva vakcina naziva se živa atenuirana vakcina.

„One su najefikasnije, ali nose rizik da virus koji je oslabljen u nekom organizmu ispolji svoje loše osobine, pa ne bude vakcine, nego izazove bolest. Te vakcine zahtevaju rigorozne mere u laboratoriji i velike eksperimente na ljudima. U toj kontroli imate i fazu da ljude zarazite virusom, da vidite da li je stvoreno pravo antitelo, da neće izazvati bolest“, kaže Gligićeva.

Za takvu vrstu vakcina treba 2-3 godine, dok se vakcine poput ove protiv virusa korona lako prave.

„Ona se lako pravi. Jednostavno ugradite, vidite da je ugrađeno, prvo je brizgate životinjama. Ako izazovu imunitet, pređete na ljude. Ako dobro osmislite šemu na papiru, nju napravite začas. Molekularni biolozi to praktično rutinski rade“, kaže Gligićeva.

Zbog toga je najava da će između avgusta i kraja godine biti proizvedeno 200 miliona vakcina realna. Kako kaže, Rusija ima jako dobre pogone za proizvodnju vakcina.

„Moje prve specijalizacije bile su u Moskvi. Tamo sam boravila 1976, tamo sam bila nekoliko puta pozivana u Institut ’Umakov‘. Na kongresima, sve do skora, slušala sam Ruse. Oni su izvanredni“, kaže ona.

Izvor: rs.sputniknews.com