Doktor Ivan Božinović iz Paraćina skuplja flaše da bi nabavio aparate za bolnicu: Do sada kupio 3 EKG aparata, kragne – cilj mu je ultrazvuk od 30.000 evra

Doktor Ivan Božinović (42) radi u Službi hitne medicinske pomoći u Paraćinu i od 2013. godine skuplja reciklažni materijal, prodaje firmi koja ga obrađuje, i sav novac koristi da bi kupio aparate i materijal za zdravstvenu ustanovu u kojoj radi. Naravno, on u ovoj humanoj akciji nije sam – aktivno učestvuje nekoliko hiljada njegovih sugrađana.

– Poslednja suma, kojom smo kupili tri EKG-a, aparate za ingalaciju, aparate za pritisak, udlage, kragne i drugo, iznosila je oko šest, sedam hiljada evra, i skupljali smo je oko godinu, godinu i po dana. Očekujem da će sledeća uplata od firme za obradu reciklažnog materijala iznositi između 300 i 400 hiljada dinara – kaže doktor Božinović.

– Došao sam na ideju kada sam shvatio koliko samo moja kuća plastike baci. Pomislio sam – zašto ne bih smeće pretvorio u nešto korisno? Plastične flaše su resurs koji je svima dostupan, a pomoć je mnogima potrebna. Malo po malo počeo sam da skupljam, a ljudi su se priključivali. Pročulo se. Počeli smo sa 500 porodica koje su skupljale flaše, a sada ih već ima 1.500 i računamo da ćemo imati oko 5.000 – objasnio je svojevremeno Božinović.

Cilj mu je da u narednom periodu obezbedi ultrazvuk, što košta između 20 i 30 hiljada evra, a dugoročna težnja jeste da sakupi novac za skener, čije se cene kreću od 120 do 180 hiljada evra, kvalitetniji su i skuplji od toga.

Kako čitav proces funkcioniše?

U početku je sve išlo sporije, kaže Božinović. Morao je da ide od kuće do kuće da objašnjava ljudima šta je zamislio, što ponekad i sada čini, jer su ljudi nepoverljivi, kaže. Ali, društvene mreže su olakšale organizaciju, a i za projekat se pročulo. Mnogo ljudi aktivno učestvuje na tome da se što više domaćinstava uključi. Jedan od načina da privuku i edukuju ljude jeste deljenje flajera.

Ono što je najznačajnije jeste da sada postoje punktovi sa velikim džakovima u koje stanovnici Paraćina sami ubacuju svoju iskorišćenu plastičnu ambalažu.

– Izađem iz smene, odemo kamionom pokupimo džakove, oko sat i po vremena, onda idemo u drugo selo, pa dođem kući malo odspavam, i tako.

Međutim, procenjuje Božinović, tek oko 20, 25 odsto stanovnika učestvuje u sakupljanju plastike, i „ko zna koliko toga još ima“.

Na pitanje da li ima podršku kolega, da li su zadovoljni kada donese novu opremu, doktor kaže da je situacija „50-50“, a na pitanje zašto, prosto odgovara: „Ovo je Srbija“.

Ipak, na pitanje da li bi, poput mnogih drugih kolega otišao u inostranstvo, naš sagovornik kaže da je Paraćin za njega najlepši grad i da nikada ne bi napustio ovu zemlju.

– Nije meni da me neko hvali i kaže da sam ja dobar. Poenta je da imam najkvalitetniju opremu da bih pacijentima mogao da pružim najkvalitetniju uslugu. Da što pre možemo da postavimo dijagnozu, što je u našem poslu jako važno – zaključio je Ivan Božinović.

Izvor: kurir.rs