Đorđe David u najiskrenijem intervjuu: „Živim samo za ćerku, ženu i rokenrol“

Đorđe David decenijama je sinonim za rokenrol. Diplomirani glumac i frontmen nekadašnje grupe Generacija 5 vlasnik je neprikosnovenog vokala i živi život posvećen ovom muzičkom pravcu – u gerili. Poslednjih godina je u žiriju „Zvezda Granda“, završio je novi album sa svojom grupom Death Saw i obožava svoju malu porodicu.

Dogodio vam se još jedan maler, slomili ste nogu.

– Da, nosiću gipsanu čizmu još dve nedelje. Napukla mi je kost na stopalu. Do 55. godine nikada nisam ležao u bolnici i nikada ništa slomio. Ovo je valjda skraćeni kurs onoga što mi se u životu nije desilo.

Na koga i na šta čovek misli u trenucima životne opasnosti?

– Prvo pomisliš na najdraže koje si izgubio, koliko si nešto radio ispravno ili nisi, da li si se o nekoga ogrešio… I da vidite kako mozak radi u tim trenucima! Odmah ukapiraš greške. Kada sam izašao, sa dosta ljudi sam se čuo telefonom i rekao im da krenemo iz početka. Naravno, sve vreme imaš u glavi dete kao motiv. Dete, pa – rokenrol. To su bili moji najjači motivi. Stašu toliko volim da bih zbog nje hodao i da nemam noge. Tako je i sa rokenrolom. Da nemam ruke, našao bih foru da držim mikrofon. A kada dođeš u fazu oporavka, onda o planovima razmišljaš na smireniji način, sa idejom da ne praviš stare greške.

Šta se dešava sa pozorištem Dadov, u čijem ste Upravnom odboru?

– Izgleda da u rokenrolu počinješ da dobijaš benefit kad pređeš 50. godinu. Imam utisak da sve nas koji se bavimo pop-rok i rok muzikom smatraju neozbiljnima, neobrazovanima, da to radimo ad hok. Kad pređeš 50. i ostaneš istrajan, počinju to da vrednuju. I to što sam dobio Stašu uverilo je ljude u moju ozbiljnost. Mada mislim da ima i onih koji su rekli: „Uh, hvala bogu, dobio je dete, smirio se, sada više neće da nam skida ribe.“

Staša ima šest godina. Hoće li ove godine u školu?

– O tome ćemo se dogovarati Ana i ja. Voleo bih da joj produžim detinjstvo još godinu dana. Međutim, Ana je beskompromisna majka i veoma je tačna. Nisam ja strašan lik što sam dobio dete, već što sam umeo da mu odaberem majku. Staša je muzikalna, ima apsolutan sluh, biće nadarena za muziku, jezike i ozbiljno zafrkavanje okoline pošto nas „vesla“ fenomenalno. Od nas dvoje pokupila je sve najbolje i sve najgore.

U kakvom ste emotivnom statusu?

– Sa Anom sam uvek u odličnom emotivnom statusu, samo što ne živimo zajedno. Trenutno je to sticaj životnih okolnosti. Drugo, kad sam ulazio u vezu s njom, rekao sam joj da sam čovek koji ne može da živi ni sa kim. Ne želim da menjam komoditet pod stare dane. Ali nikad ne reci nikad. Ako me nešto bude slomilo da uđem u tu vrstu kompromisa, biće to Staša, niko drugi.

Da li ćerke menjaju osobine očeva?

– Poštujem ženski pol, nikada nisam ruku digao na ženu, u sebi nemam zla i mržnje. Nisam nasilan, nisam đilkoš. Vaspitavan sam da poštujem i svoje i tuđe. Dete me je samo još više oplemenilo. Odreći ću se klope u resoranu, benzina, pića sa drugarima da njoj kupim barbiku, bojanku, patike… Kad imam kintu, prvo pitam Anu šta treba Staši. Meni – šta ostane. Menjaju, kako da ne menjaju…

Ima li Staša rečenicu koja razoružava?

– Kad kaže: „Ali, tataaaa“, ja već padam i samo čekam šta je zahtev.

Ali kada izađete na scenu i ljudi čuju vaš jedinstveni vokal, niko ne zna šta vam je u srcu i kako živite.

– Nisam jedini. U takmičenju „Zvezde Granda“ neverovatno je koliko smo svi u žiriju imali strašne trenutke. Ja sa svojih 55 godina imam sedam godina radnog staža i nerešeno stambeno pitanje, a radim toliko dugo. Ali baviti se rokenrolom u Srbiji jeste vučja disciplina. Često živimo mnogo teže nego prosečan građanin, a neki misle da smo privilegovani. Daleko od toga. Dovoljno smo hrabri da iskažemo svoj stav i nosimo svoj krst na leđima bez bilo kakvog udvaranja. Ako neko iza mene viče „Ua, pederu“ ili na mrežama piše „Žao mi je što si se izlečio od korone, trebalo je da crkneš“, prete da me ubiju i siluju moju ćerku, takvima treba psihijatrijska nega.

Odakle to ide?

– Neograničenost interneta i ograničenost intelekta izvela je na svetlost gomilu ludaka koji šetaju. Vanredno stanje im je davalo privid da mogu da rade šta hoće. U velikoj su grešci. Svako zlo koje poželiš drugima vrati ti se kao bumerang.

Kakvi su vam planovi?

– Prvo ćemo da uradimo dva spota za album koji je već gotov u „Grandovoj produkciji“ – po logici stvari, jer sam u njihovom žiriju. U pitanju je brutalan rokenrol album, kojim ćemo edukovati mlade, a podsetiti starije generacije na harmonije, melodije i tekstove na kojima su se vaspitavali. Bile su to himne koje su zaboravljene u ovoj prokletoj jurnjavi za novcem i moći. Te pesme su podsvesno potisnute sa medija i radio-stanica. E, ja ću da čačkam po tome. Album se zove „Da se ne zaboravi“ i uradili smo obrade devet ozbiljnih „pisaca“ rokenrola, kultnih pesama. Klinci moraju da znaju da je to nešto neprevaziđeno. Prvo izlazimo sa Bajaginom pesmom „Gde si, bože, gde si?“. Večno je aktuelna, ne samo kod nas. Biće to duet našeg benda i Ivane Peters.

Izvor: kurir.rs