Detaljan spisak svih penzija posle povećanja od 1. januara 2020.

Vest da će penzije od 1. januara biti veće za 5,3 ili 5,4 odsto, koju je u utorak obelodanio ministar finansija Siniša Mali, praktično će značiti da će primanja najstarijih u Srbiji biti veća u rasponu od 540 do 7.130 dinara.

Penzioneri sa najmanjim primanjima (njih 106.000 ) od 2020. će umesto 10.000 dinara dobijati po 10.540 dinara, dok će penzioneri sa najvećim primanjima (iznad 100.000 ) imati povišicu od najmanje 5.400 dinara. Trenutna posečna penzija od 26.342 dinara, praktično, će biti veća za 1.500 dinara (detaljnije u tabeli).

Najbrojnija grupa penzionera (njih 21,5 odsto) čije su penzije od 10.000 do 15.000 dinara, moći će da računaju na povećanje od 540 do 810 dinara. Najstariji građani koji mesečno dobijaju između 15.000 do 20.000 dinara, i kojih ima 218.350, imaće u novčaniku od 810 do 1.080 dinara više, a oni kojima na čeku stoji iznos od 20.000 do 25.000 dobiće povišicu između 1.080 i 1.350 dinara.

Među najbrojnijim grupama penzionera je i ona sa primanjima od 35.000 do 40.000 dinara. Toliku penziju u avgustu je primalo 119.197 ili oko 7 odsto penzionera. Oni će u 2020. dobijati između 1.890 i 2.160 dinara više.

U Srbiji se muškarci, prema važećim propisima, penzionišu sa 65 godina. Novi zakon za penzionisanje žena već je stupio na snagu – nežniji pol tako danas mora da radi do 62,5 godina, a granica će biti pomerana svake godine za po tri do šest meseci. Praktično, i dame u našoj zemlji će od 2032. godine u penziju ići sa 65 godina.

Trenutno u našoj zemlji živi oko 1,7 miliona penzionera, među kojima je najviše onih iz kategorije zaposlenih – 84,24 odsto, zatim slede poljoprivredne penzije – 10,12 odsto, a najmanje ih je u kategoriji samostalne delatnosti – 5,63 odsto.

Prošle godine Vlada Srbije je penzije povećala u rasponu od pet do 22,5 odsto.

Švajcarska formula za usklađivanje penzija koja stupa na snagu od 2020. godine u Srbiji nije novitet. Uživala je široku društvenu podršku sve do 2006. godine kada je ukinuta zbog insistiranja Svetske banke. Ova formula je uvedena u naš sistem 2003. godine, bila je ekonomski održiva, ali je Vlada ukinula zbog zahteva u okviru tadašnjeg aranžmana sa MMF.

Izvor: blic.rs