Dečko, vidi, znam da nisam lepa, ali ne smeš me ovako poniziti

Ljudi često pišu o svojim blamovima kao o nečemu najgorem što im se desilo u životu. To me je navelo da ispričam svoj, jer sam sigurna da se ovo nikome još nije desilo.

Svesna sam da nisam privlačna, kao dete sam bila ružno pače, u školi sam i dalje bila ružno pače i tako sam se navikla da živim bez pažnje. Muškarci me retko, gotovo nikad ne gledaju, i nikada se nije desilo da mi neko priđe. Ali pre par godina sam se zaista iznenadila.

Bila sam u kafiću sa prijateljicom kad je primetila momka kako non-stop bulji u mene. Kada sam se okrenula prema njemu, zaista me je gledao i nije skidao pogled sa mene. A momak je zgodan, lep, vrlo privlačan … Pukla sam! Odmah sam promenila trista boja na licu, zacrvenela sam se od srama, srce mi je lupalo, kao da sam se trenutno zaljubila u njega.

Posle nekog vremena moja prijateljica je popila moje piće i rekla mi da će me ostaviti samu, zato što ne smem propustiti ovu priliku.

Koliko sam se molila da mi priđe nakon što sam ostala sama i tek nakon sat vremena čekanja ustao je i krenuo prema meni, a onda mi je, na moje veliko razočaranje, rekao – Izvinite, ali ne mogu više da čekam da ustanete i odete, hoćete li? Da li će vam smetati ako se malo vrtim oko vas, na telefonu mi se pojavio Pokemon koga moram da sakupim, pa ako nije problem, mogu ga pronaći i otići.

Ohladila sam se kao hladan tuš, on je protrčao sa telefonom oko mene i otišao. Kakva je to sramota bila za mene, posramljena sam na neverovatan način, a smeškala sam mu se cele noći.

Drugo, koja normalna odrasla osoba igra dečije igre na telefonu i sakuplja Pokemone? I nisu li ti Pokemoni već sakupljeni i više se ne igra ta igra.

Takođe sumnjam da me je prijateljica namerno ostavila samu, jer se ne poznajemo dobro sa posla, a htela je da mi smesti. Prozvala me sutradan. Nisam znala šta da joj kažem kad me je pitala, jer sam razmišljala kako da joj vratim ako se ispostavi da je to njeno maslo.