Dečak (2) spava na koferu, poplava mu uništila krevet

Mali dečak koji leži na crvenom koferu je fotografija koja je rasplakala svakog.

Fotografija je nastala u Beloj Palanci, u kući u kojoj je, usled poplave koja je zadesila ovo mesto 12. januara, sve uništeno. Na fotografiji spava mali Mihael (2), koji je želeo da bude u svom domu sa roditeljima, iako je poplava uništila njegov krevet.

Dečakov otac Novica govori da je pokušavao da se ne uspava, mučio i mučio, a na kraju ga je, poslepodne, savladao san. Tako je mali Mihael, nemajući gde, zaspao na koferu.

Ubrzo se vest da su Našići u poplavi sve izgubili, proširila po okolnim mestima, a humani ljudi su se organizovali da pomognu, na čelu sa Ninom Cvetković iz Pirota, koja je obišla ovu porodicu i zatekla tužan prizor: dve sobe i kuhinju prepune vlage, bez ijednog komada nameštaja, kreveta, stola, stolice… i dvogodišnjeg dečaka koji je, kako nam priča ova humana žena, išao za svojom majkom, pridržavajući se za nju i govorio: „Mama, gladan sam“.

– I sad mi dođe da zaplačem kad se setim tih scena, kada sam ušla u njihovu kuću. Organizovali su se humani ljudi i sakupili smo novca za nešto hrane. Kada me je video, Mihael je rekao: „Hoćeš ti da mi kupiš žvake?“, a ja sam se trudila da ostanem sabrana i ne zaplačem. Među namirnicama je bio i kremić, on je to prstićima svojim jeo, koliko je bio gladan – prepričava Nina.

Veliki broj humanih ljudi udružio se i da Našićima obezbedi smeštaj. Iznajmili su stan za njih i platili kiriju i komunalije za naredna dva meseca.

Otac Novica se zahvalio svima, do detalja opisujući jutro u kojem je izgubio sve materijalno što je u životu stekao.

– Još veče pre toga sam primetio da se nešto čudno dešava. Dok sam bio u kući, čuo sam vodu, onaj zvuk kao da teče iz česme. Supruga i ja smo se premišljali da li da ostanemo to veče u kući ili da odemo kod moje sestre. Rekao sam joj: „Ovo mi ne liči ni na šta dobro“ i otišli smo sa sinčićem – priča Novica.

Kako kaže, ujutru ga je probudio uznemireni glas strine.

– Rekla mi je da brzo odem do svoje kuće, da je izgleda sve poplavljeno. Voda još nije nadošla kada sam prišao kući, bilo je, ali možda nekih 60 centimetara. Ušao sam u kuću, sve je i dalje bilo suvo. Bukvalno sam posle jednog minuta otvorio spoljna vrata, i čitava bujica vode me je zapljusnula. Voda je bila viša od metra za tili čas. U tom haosu, uspeo sam samo da pokupim mobilni telefon i pelene. Ništa više – priseća se naš sagovornik.

Kada je izašao iz kuće, voda je već bila viša od metra i po.

– Žena i sin su spavali kod rođaka tih prvih dana, ja sam dolazio, kada se voda povukla, da ložim, kako bi se zidovi osušili. Nisam ni spavao tih noći. Sve je propalo. Na zidovima je, u sobi gde spavamo, voda nadošla i do 1,8 metara. Sam sam stvarao sve to godinama, a onda sam gledao kako sve propada pred mojim očima – navodi Našić.

Našići čeznu da se što pre vrate u svoj dom, a humani ljudi koji žele da im pomognu u tome, mogu da se jave Nini Cvetković na broj telefona: 061/1994-811.

Izvor: telegraf.rs