Danas je Spasovdan: Narodni običaji nalažu kako da se zaštitimo i šta ne smeju da rade muškarci, a šta žene

Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od s.rti, a njegovi učenici su se našli za trpezom tog dana, šest nedelja od njegovog vasksenja. Tada im se obratio:

„Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.

Da bi u tome uspeli Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetog ne izlaze iz Jerusalima. Tako su i mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spsavati u veri – odatle naziv Spasovdan.

Tako se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na ovaj dan organizuje Spasovdanska litija. Ovaj praznik, slave brojni vernici kao krsnu slavu.

Kao gradsku slavu proslavlja ga i Beograd. Tog dana je 1403. godine despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava.

Kao i za mnoge verske praznike, tako se i za ovaj vezuje mnogo običaja.

Na ovaj dan žene deca se ne kupaju, žene ne umivaju, a muškarci ne briju. Takođe, ne treba spavati popodne, da se ne bi dremalo preko cele godine.

Za Spasovdan se obavezno spremalo jagnje. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje.

Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.