Danas je rođenje Presvete Bogorodice, Mala Gospojina: Ako ovo uradite bićete blagosloveni ceo život

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Rođenje Presvete Bogorodice ili Malu Gospojinu, jedan od 36 velikih praznika koji se u crkvenom kalendaru označava crvenim slovom.

Roditelji Svete Deve Marije, sveti Joakim i Ana, bili su veoma stari kada se ona rodila. U to vreme bila je sramota da ljudi u braku nemaju decu. Verovalo se da je to Božja kazna za neki težak gre.h koji su počinili. Joakim i Ana zato su bili postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u svojoj skrušenosti molili su se Bogu sa suzama u očima, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka.

I Bog svemogući i svevideći obradovao ih je radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im je darovao ne samo ćerku, no i Bogomajku; ozario ih je ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dao im je Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka – ali kakvu ćerku i kakvog unuka!

Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađega ploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.

Rođena je u Nazaretu, a posle 3. godine roditelji su je dali u Jerusalimski hram, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest Svetog arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.

Žene danas ne bi trebalo da obavljaju fizičke poslove i poslove u kući, već da se osmaraju i posvete se molitvi. Širom zemlje obeležavaju se slavlja, molitve i svečanosti u čast Bogorodice. Na Malu Gospojinu mnogi planiraju i zakazuju venčanja, jer prema starom verovanju, parovi koji su se verili ili venčali na ovaj dan imaju poseban blagoslov.

Običaji na Malu Gospojinu:

U narodu se ovaj praznik obeležava živopisnim običajima, koji su posebno posvećeni rađanju.

Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Žene na ovaj dan ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.

Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.