Srpska pravoslavna crkva 8. novembra, danas, obeležava Svetog Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Ovaj dan se smatra i nezvaničnim početkom zime, a prema broju ljudi, Mitrovdan je peta najveća srpska slava.
Po predanju, Sveti Dimitrije je svo svoje bogatstvo podelio siromašnima. Njegove mošti nalaze se u Solunu, gde je i rođen. Predanje još kaže da je nakon što je sahrnjen, iz njegovog tela poteklo miro koje je lečilo bolesne. Mitrovdan se u Srbiji smatra i danom kada su se hajduci rastajali, jer se bližila zima. Otuda izreka, Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Po tome kakvo je vreme na Mitrovdan, verovalo se da će biti sledeće leto. Mitrovdan se svetkuje i kao bećarski praznik i ovčarski dan, jer su se na ovaj dan isplaćivali bećari – čuvari stoke.
Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu.
U Srpskoj crkvi je njemu posvećeno preko 120 hramova. Sremska Mitrovica ga naročito proslavlja, a na njenom grbu nalazi se od 1388. godine.
Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna. Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.
Verovanja i običaji
Narodna verovanja kažu da uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Ovo se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem. Običaj je kod našeg naroda i da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.
Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da je posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.
Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Ako danas novembra kojim slučajm pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.
U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.
Izvor: prva.rs