Danas je drugi dan Božića i Sabor Presvete Bogorodice: Izgovorite ove reči i pratiće vas dobro zdravlje i spokoj tokom cele godine

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 8. januara slave praznik posvećen Presvetoj Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista.

Zato se praznuje drugi dan po Hristovom rođenju. Iako postoje mnogi praznici posvećeni Presvetoj Bogorodici, ovaj jedinstveni praznik se zove danom Sabora (sabranja) Presvete Bogorodice. Saborom se naziva zato što se tog dana sabiraju svi verni, da proslave Nju, Mater Bogorodicu i što se svečano, saborno, služi u čast Njenu.

Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista od Nje, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta i sve tvari. Zato i priliči, i dolikuje, i dostojno je izuzetno praznovati Nju uvek, a pogotovu odmah sutradan po Rođenju Hristovu, kao Majku Bogoroditeljku Hrista Boga i Spasa našeg. Jer, slika Majke sa Detetom na rukama postala je i zauvek ostala glavna, najdublja i najradosnija slika naše vere.

Ovaj dan je u narodu poznat i kao Božiji dan. Naime, na drugi dan posle velikih praznika Crkva se uvek seća glavnih učesnika događaja koji se slavio prvoga dana praznika.

Drugi dan Božića, narod kaže, trebalo da se posvetite šetnji i poseti prijateljima i kumovima, jer “ko ima prijatelje, bogat je čovek”.

Kako je običaj da se za Božić ostaje kod kuće i da se prvi dan ovog praznika provodi sa porodicom, drugi dan je bio vreme kada se obilaze rođaci, prijatelji i kumovi.

Veruje se da se na današnji dan mire i oni koji su godinama u zavadi i da nije dobro bilo koga oterati sa kućnog praga.

Danas, za prazničnom trpezom koja je još uvek postavljena, svi su jednaki i u zdravlju i veselju slave najradosniji praznik hrišćanstva.

Ovaj praznik ima korene u ranom hrišćanstvu, i jedan je od mnogih posvećenih Bogorodici (Velika Gospojina, Pokrov presvete Bogorodice…). Na današnji dan davnašnji je običaj u Ohridu, da se uoči drugog dana Božića večernja liturgija služi samo u Svetoj Bogorodici zvanoj Čelnica. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na Božiji dan (drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan.

OBIČAJI NA SABOR PRESVETE BOGORODICE

Uz drugi i treći dan Božića idu i određen i specifični običaji.

U Božićne događaje spadaju i danas skoro zaboravljena koleda. A nekada su grupe maskiranih mladića i mlađih oženjenih muškaraca obilazile svaku kuću u selu i pevali koledarske pesme i izvodili trikove kako bi obezbedili zdravlje i prosperitet domaćinima.

U zamenu za njihov trud, domaćini su im davali hranu i razne poslastice.

Nekada je u Vojvodini postojao običaj da se u svim selima na Božić ili drugog dana Božića jašu konji, kada su jahači zapravo „vijali Božić“.

Svečano okićeni konji sa jahačima koji su bili momci ili mlađi okićeni muškarci, u galopu bi jurili seoskim ulicama. Obično su, naravno jer to je i poenta narodnih običaja, svraćali u kuće u kojima su živele devojke za udaju, a domaćini su ih častili pićem.

U nekim krajevima domaćin kuće daje čobaninu glavu pečenice koju ovaj nosi sa sobom na pašu. Kad je pojede, natakne je na jasenovu granu, da je živina ne može dohvatiti i kljucati.

U drugima, glava se čuva do Vasilice. Na ovaj dan se ne seku kosti, a ljudi se obraćaju jedan drugome sa: „Pomoz’ Bog…“

Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini.), završavajući ophod kod domaćina koji je započeo obilazak, išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja“.

Na Stevanjdan se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke.

Izvor: zena.blic.rs