Na dan Svetog Nikole poznato je da pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu. Za praznik se vezuju razni običaji, a svetitelj se smatra zaštitnikom moreplovaca i putnika, te ga ga mornari često pozivaju u pomoć pri opasnim situacijama.
Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući počast ovom svetitelju. Uoči praznika se često zaustavljaju brodovi dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put.
Brojni običaji vezani su za dan slave, ali postoje i neki u vezi sa večeri pred slavu, ali i danu posle nje.
Naime, stari narodni običaj kaže da bi domaćini dan pred slavu morali da počnu s pripremama za goste koje će dočekivati. Međutim, postoji pravilo da domaćini mogu samo da pripremaju hranu, dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan posle slave.
Konzumiranje mrsne hrane na ovaj praznik nikako ne dolazi u obzir – budući da je u toku veliki Božićni post, ignorisanje obaveznog posta je strogo zabranjeno.
U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Zato, ako su vam deca bila dobri, obradujte ih nekom sitnicom – njih ćete usrećiti, vama će biti lepo, a i narod kaže – valja se.
Izvor: espreso.co.rs