Parkiranje nije problem samo u centrima većih gradova. I periferija i prigradska naselja imaju muku sa parking mestima, te se vozači snalaze kako znaju i umeju. A to snalaženje vrlo često podrazumeva parkiranje na trotoaru.
Zakon je jasan i kaže: Trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka. Dakle, „prvenstveno“ – ne isključivo.
Zakon čak i dozvoljava parkiranje na trotoaru, ali samo pod jasno propisanim uslovima: Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na trotoaru, osim ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, i ako na trotoaru, kada je vozilo parkirano, ostane slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara, koji ne sme biti uz ivicu kolovoza.
Parkiranje na trotoaru je dozvoljeno isključivo:
Ako je to dozvoljeno (regulisano) saobraćajnom signalizacijom, ako ostaje slobodan prolaz za pešake najmanje širine 1,60 metara i ako taj prolaz nije uz ivicu kolovoza.
Mora da postoji saobraćajni znak da je dozvoljeno parkiranje, da se vozilo parkira uz ivicu kolovoza i mora ostati najmanje 1.6 metara slobodnog prostora za pešake. Vozači kažu da jednostavno nemaju gde da parkiraju. Često ni traženje parkinga daleko od kuće ne pomaže. Jednostavno, mnogo je više automobila nego regularnih parking mesta, bez obzira da li se plaćaju ili ne.
Pešaci, naravno, imaju puno pravo da kažu da ih takva objašnjenja ne zanimaju. Oni imaju pravo po zakonu da se slobodno kreću trotoarom.
Rešenje za ovu situaciju se i ne nazire. Podzemne garaže u centru svakog grada sa nedostatkom parkinga neće pomoći onima koji ne žive. Možda je stoga vreme za neka „iracionalna“ rešenja, pošto već ne možemo da nađemo racionalna? Na primer, da se ulica koja je posebno problematična pretvori u jednosmernu, a traka koja je sada „višak“ pretvori u parking.
Izvor: mondo.rs