Da ih ne bi bilo sramota, nisam govorio deci da radim kao čistač ulica

Roditelji će učiniti sve samo da svojoj deci obezbede što bolje uslove za život. Jedan čistač ulica pošteno je radio svoj posao, ali deci nikada nije rekao šta radi, jer nije želeo da ih bude sramota. Odlučio je da im napiše pismo, a njegove reči će vas rasplakati.

– Nikad nisam rekao svojoj deci šta radim. Nisam želeo da me se stide. Kada me je moja najmlađa ćerka pitala šta radim, rekao sam da sam radnik u fabrici. Pre nego što se vratim kući, okupam se u javnom toaletu, tako da skinem tragove posla kojim se bavim.

Želeo sam da moje ćerke idu u školu da se obrazuju. Želeo sam da budu ravnopravne u društvu. Nisam želeo da ih neko potcenjuje kao što su mene. Ljudi su me uvek ponižavali. Svaku paru koju sam zaradio uložio sam u obrazovanje svojih ćerki. Nikada nisam kupio novu košulju, već sam sav novac štedeo za njihovo šlolovanje.

Poštovanje je sve što sam želeo da imaju. Ja sam čistač. Dan pre poslednjeg roka za prijavu na fakultet, nisam imao novca za plaćanje školarine mojoj ćerki. Taj dan nisam mogao da radim, nisam bio u stanju. Sedeo sam spuštene glave i pokušavao da sakrijem suze. Ne, nisam mogao da radim.

Kolege su me gledale, ali niko mi nije rekao ni reč, ni razgovarao sa mnom. Bio sam slomljen i nisam znao kako da kažem ćerki da nemam novca za njenu školarinu. Rođen sam siromašan.

Verovao sam da se siromašnom čoveku ne može ništa dobro dogoditi. Posle posla svi čistači su došli do mene, seli su pored mene i pitali me da li ih smatram braćom. Pre nego što sam uspeo da odgovorim, stavili su mu kovertu u ruke.

Kada sam odbio, rekli su mi: Gladovaćemo nekoliko dana ako treba, ali naša ćerka mora da ide na fakultet. Nisam mogao ni reč da izustim. Tog dana se nisam okupao i otišao sam kući pravo sa posla, kao čistač. Moja ćerka će uskoro završiti fakultet.

Moje tri ćerke mi više ne dozvoljavaju da radim. Jedna radi honorarno i sve imaju stipendije. Kćerka koja radi često ide sa mnom na moje radno mesto i nosi hranu za moje kolege i mene. Kada je vide, oni se nasmeju se i pitaju je zašto to radi. Ona im kaže:

Vi ste zbog mene gladovali nekoliko dana da bih danas postala to što jesam, učinili ste mnogo za mene i ja sam vam neizmerno zahvalna.
Sada se ne osećam kao siromah, kad imate takvu decu, ne možete biti siromašni – zaključio je ovaj hrabri čovek.