Prema pravoslavnom kalendaru sutra se obeležava sećanje na svetog mučenika kneza Lazara i svete srpske mučenike, kao i sećanje na svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija i proroka Amosa. Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru, na Gazimestanu.
Veliki deo običaja za jedan od najvećih srpskih praznika je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.
Sutra kada ustanete prilikom umivanja izgovorite reči „Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio“, kao što su radili naši stari da bi imali sreće u radu. Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan jako bitno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.
U severozapadnoj Srbiji i Vojvodini se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno. U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.
U Šumadiji se veruje da treba izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.
Narod takođe veruje da na Vidovdan treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.
Stari savetuju da na Vidovdan obavezno pojedete i neku zrelu voćku. Na Vidovdan se ne radi, a ne valja se ni igrati i pevati, u znak poštovanja prema preminulima. Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu. Zbog toga ispoštujte bar jedan običaj na današnji dan – zapalite sveću za sve njih.
Izvor: espreso.co.rs