Bog nikada ne zaboravlja dobro koje ste učinili drugima

Čovek je polako podigao pogled. Pogledao je ženu koja je bila veoma bogata, sa novom odećom i bez problema, mislio je da želi da mu se ruga, kao i svi pre toga. „Ostavi me na miru“, promrmlja on.

Na njegovo iznenađenje, žena je nastavila da stoji i nasmešila se: „Jesi li gladan?“ „Ne, nisam, odgovorio je sarkastično – samo što sam večerao sa predsednikom, sada idi.“ Ali iznenada je osetio blagi dodir na njegovom ramenu.

„Šta to radiš, ženo?“ Ljutito je odgovorio. „Rekao sam ti da odeš.“

Zatim se pojavio jedan policajac: „Ima li problema, gospođo?“

Nema problema, gospodine, samo pokušavam da podignem čoveka na noge, hoćete li mi pomoći?

Policajac je ispružio ruku. „To je stari Džek, on se godinama vrti tu, šta će vam on?“ – Vidiš restoran tamo? Odveću ga tamo da pojede nešto i na kratko ga sklonim sa hladnoće.

„Jesi li ti luda ženo?“ Viknu beskućnik. Ali onda je osetio da ga je neko podigao – ostavite me, policajcu, nisam učinio ništa loše.

Ovo ti je dobra ponuda Džek, ne propusti je.

Konačno, uz teške muke, odveli su Džeka u restoran, baš kada je završio doručak, a ručak još nije počeo, gosti su bili odsutni i nije bilo puno ljudi, a menadžer je došao za njihov sto.

„Šta se dešava, policajcu? Da li je ovaj čovek u nevolji?“

„Ova žena je dovela ovog čoveka da se nahrani“, reče policajac.

„Ne ovde, viknuo je menadžer, imati takvog čoveka ovde loše je za posao.“

Stari Džek se nasmešio bez zuba i rekao: „Rekao sam ti ženo, uopšte nisam hteo doći ovamo.“

Žena se obratila upravniku restorana i rekla: „Gospodine, da li poznajete firmu“ Eddi and Partners „dole u ulici?

„Naravno, oni održavaju nedeljne sastanke u našim salama.“

„I da li zarađujete dovoljno novca od hrane koja se poslužuje na tim sastancima?“

„Ja sam Ana Edi, predsednica te kompanije. Mislila sam da će to napraviti razliku.“

„Da li biste nam se pridružili, policajcu?“

„Ne, hvala vam, gospođo, ja sam na dužnosti“, odgovorio je policajac.

„Možeš li popiti čaj pre nego što odeš?“ „Može.“ Policajac je odgovorio menadžeru dok je odlazio: „Stvarno ste mu pokazali gde se nalazi njegovo mesto.“

„Nisam imala takvu nameru. Verovali ili ne, imam razloga za to.“

Sedela je za stolom i pitala svog čudnog gosta „Džek, da li me poznaješ?“

„Izgledaš mi poznato“, odgovorio je stari Džek.

„Možda izgledam starije, i tokom godina sam se udebljala, za razliku od mlađih godina, kada ste radili ovde, i pojavila sam se na tim vratima, smrznuta od hladnoće i gladna.“

„Gospođo ..?“ Nije mogao verovati da je ova prekrasna dama bila gladna.

„Samo što sam završila koledž, došla sam u ovaj grad da potražim posao, ali nisam mogla naći ništa. Kad sam ostala bez novca, izbacili su me iz stana, danima sam išla ulicama, bio je februar, bilo je hladno i bila sam jako gladna. Videla sam ovo mesto i mislila sam da imam priliku da tu pojedem nešto. “

Džek se nasmešio: „Sada se sećam“, reče on, ja sam bio iza šanka, a vi ste se pojavili i pitali da li biste mogli nešto da pojedete, a ja sam rekao da je to protiv politike kompanije.

„Znam, nastavila je žena. Onda si mi napravio najveći sendvič koji sam videla, rekao mi je da sednem za sto i znala sam da će sve biti u redu.“

„Pa, jeste li pokrenuli sopstveni posao?“

„Pronašla sam posao istog popodneva. Ali onda sam započela svoj posao, koji je uz Božju pomoć postao uspešan. Ona je uzela vizit karticu i rekla mu da dođe kod nje na posao, sa zamenikom direktora da mu da neki posao u firmi, i da može da dobije i avans, da kupi odeću i mesto za život da stoji na nogama.

„Ako vam nešto zatreba, moja vrata su vam uvek otvorena.“

Suze su tekle u očima starog Džeka, „Kako bih vam ikada mogao zahvaliti?“ On je pitao.

„Ne zahvaljuj meni, nego Bogu. Doveo me je k tebi. Hvala ti, Gospode.“

Na izlazu, pre rastanka sa policajcem, „Hvala vam na pomoći, policajče“, rekla je.

Naprotiv, gospođo Edi, hvala vama, danas sam video čudo koje nikada neću zaboraviti i hvala vam za čaj.