Bog daje, ljudi koriste, ali sve se vraća

Otac je bio otac, majka majka, a dete dete. A danas? Nepotrebno je pričati, sve je poznato, priča o ćebetu.

„Bilo je toga i ranije, pa je prošlo, i opet su došla neka teška vremena, sine! Otkad znam za sebe, uvek se teško živelo, ali nekada se, mogu slobodno reći, lepše živelo. Bog nije znao šta imaš, ali tvoje srce je bilo zadovoljno onim što si imao.

Srce je bilo puno ljubavi koja je iznedrila poštovanje prema ljudima. Otac je bio otac, majka majka, a dete dete. A danas? Nepotrebno je pričati o tome, sve je poznato. Svet se sve više ispire suzama, jer je za neke sreća samo koncept ili bajka. Ako mene pitaš, sine, dugo, baš dugo nisam osetio mrvicu radosti i mira. Dugo se nisam, sine, od srca nasmejao. Znaš, onako iz duše.

Kada me pitaju za decu? Oni su dobri, neka su živi i zdravi! Svi oni imaju svoju decu i svoje živote. Dolaze i posećuju me koliko mogu, daju mi koliko mogu. Sedim ovde kraj prozora i satima gledam negde, gledam i čekam čak i kad vidim slatka lica svoje dece kao da me obasjava sunce.

Iako retko, obasja me. Kažu mi da imaju previše posla i stalno negde žure. Zapamti, Bog daje, a ljudi koriste. Međutim, dao nam je i ostavio nešto dobro, a to je da smo svi bili deca i da ćemo svi biti i roditelji. Ako smo danas mladi, sutra ćemo biti stari. Ako smo danas jaki, sutra ćemo biti slabi.

Ako smo danas zdravi, ko zna sutra? I da, ako postoji pravda, evo je! Nekada sam bio mlad i jak. Bio sam srećan. Moja majka i otac su me čekali kao što ja čekam sada, zato, ne zaboravi sine, sve se vraća!“