Internet prevare postale su svakodnevnica a često se dešava da korisnici budu namamljeni da daju svoje podatke, koji posle budu zloupotrebljeni, pa ostanu bez novca na računu.
Poslednji u nizu takvih slučajeva dogodio je jedan Beograđanin oštećen za 340.000 dinara. Čekajući pošiljku koja preko „Pošte Srbije“ stiže iz Amerike, on je dobio SMS sa linkom preko kojeg mora da plati carinu. Ušao je na link, platio kreditnom karticom, a posle nekoliko sati saznao da mu je sa računa nestalo 340.000 dinara. Da se ovo dešava, potvrdili su u „Pošti Srbije“.
„‘Pošta’ je jedan od brendova u koje naši građani imaju poverenja i vezuju je za donošenje razglednica, pisama, paketa i onda hakeri koriste to poverenje kod građana koje postoji u tradicionalne vrednosti“, rekla je Milica Spasić, direktorka informacionih tehnologija u „Pošti Srbije“.
Prevaranti traže da se carina plati u evrima i to je prvi znak gde treba posumnjati, jer se carina, kada je sve legalno, plaća u dinarima.
„Jedan drug mi je skoro rekao ‘umalo da nasednem na prevaru, stiglo mi je da platim neku carinu’ i kaže on da je mislio da je to stvarno, jer je čekao neku pošiljku iz inostranstva, ali mu je bilo čudno zašto u evrima da plati i onda je pogledao taj link i shvatio da je prevara. U ovom slučaju gde su platili par evra treba odmah da blokiraju karticu kako bi sprečili da im više sredstava bude skinuto“, objasnio je IT stručnjak Luka Milanković.
„Kada kliknu na link gde treba da ostave podatke o svojoj platnoj kartici taj link nije link pošte ili neke institucije, to je često fišing link, često u tom delu gde piše naziv sajta budu neki nasumični karakteri i slova i nešto nepoznato nama, a nekad bude i nešto što može da liči na naziv sajta kompanije“, pojasnio je Milanović.
Iz Narodne banke kažu da rizik zloupotrebe kartice za iznos veći od 3.000 dinara preuzima banka, ali da to ne važi u slučaju kada građani sami daju podatke na lažnom sajtu. Upućeni u ovu problematiku savetuju da, ako se već nešto plaća preko interneta, to ne treba raditi kreditnom karticom, već jednokratnim karticama na kojima ima toliko novca, koliko je potrebno za transakciju.
Izvor: kurir.rs