Zagorka RAdnić iz Grnčare, proslavila je u krugu svojih najbližih svoj 102. rođendan i ugasila je svećice na rođendanskoj torti. Iako ima trocifreni broj godina, i dalje je pravi „zmaj“, iako ne vidi najbolje, a i sluh je polako izdaje.
Zagorka ima brojno potomstvo, jednu ćerku, a od pet sinova ostala je bez dva, tu je jedanaestoro unučadi, šesnaestoro praunučadi i sedmoro čukununučadi. Svi oni vole i poštuju njihovu Zagorku koja troši drugi vek svog trajanja započetog 1921. godine.
Samostalna je i ne voli da joj se mnogo pomaže. Radila je otkako zna za sebe, i sve što je mogla muška glava, mogla je i ona. Udala se u svojoj devetnaestoj godini, a udovica je skoro tri decenije.
– Ona se svega seća, sve zna, i sad nama deli savete za život. Priča nam da se trudimo da uvek budemo dobri ljudi, pošteni jer jedino tako možemo da opstanemo. Ona u to veruje i toga se drži celoga života. Osim vida i sluha, drugo je dobro, sama ide niz i uz stepenice, nešto sebi i opere, naložio vatru, samo joj neko od nas donese drva. Pošto više ne može da štrika, sada najviše voli da ima društvo i da priča. Od nje može mnogo korisnih stvari da se čuje, a neko ko dočeka toliku starost sigurno ima bogato životno iskustvo. Koristimo vreme da budemo sa njom što više. Za sada se dobro drži i trudi se da što više bude aktivna – kaže njena unuka Rada Mihailović.
Uvek sam se borila da radim, da stvorim, kaže slavljenica koja je u oktobru izgubila drugog sina pa zato nije pravila veliko slavlje, već samo porodični ručak za najbliže.
– Bog mi je dao da poživim ovoliko i molim mu se da budem zdrava dok sam živa, da mogu da se krećem – njena je želja uz to da se svi „njeni lepo slažu, slušaju se i poštuju“.
Kada smo se sreli na njenom stotom rođendanu rekla je da joj svi čestitaju i kažu da živi još sto godina, a pop je rekao da će živeti 150 pa se boji da ne ostane stvarno toliko. „Mnogo je, mnogo“, rekla je slavljenica.
Baka Zagorka uopšte nije imala lak život. Muž joj je bio zidar i stalno je bio na terenu, pa je ostajala sama i brinula o kući i deci. Bila je vredna i vrsna domaćica od koje i danas ima šta da se nauči, a mnoge od njih naučila je da pletu i štrikaju.
Slavljenica nema recept za „doživeti stotu“, možda je caka u tome što nije jela kupovnu hranu već samo ono što je ona spremila, odgajila i ubrala u svom domaćinstvu, volela je domaći sir i beli mrst. Kaže i da ne gleda uopšte televizuju i da je zato i dočekala ovako duboku starost. Radila je ono što je bilo najbolje za njenu porodicu, uzdala se u se i gledala da živi časno i pošteno, pomagala je gde god je mogla i eto je na početku svog 103. proleća.
Izvor: blic.rs