Amerikanac želi da ostvari srpski san: Posle rasprave na Fejsbuku došao u Srbiju i zaljubio se u nju, otkriva jedinu manu Srba, šta želi i šta ga fascinira

Učinio bih sve što je u mojoj moći da iz Srbije ne odlaze mladi, pametni i obrazovani ljudi. Dao bih sve od sebe da ih motivišem da ostanu, da naprave svoj biznis, da rade i ne odlaze, da učine ponovo Srbiju velikom, kaže Čarls Kater, Amerikanac koji se zaljubio u Srbiju i ostao da živi u njoj.

Dok mnogi u Srbiji ne mogu da žive pristojno i obezbede egzistenciju, odlazeći glavom bez obzira u emigraciju, Amerikanac Čarls Kater mašta o tome da se trajno nastani u Srbiji. Odrastao je u Grinapu u državi Ilinois i proputovao 35 zemalja, ali mu je Srbija „ukrala srce“.

„Sve što sam čuo o Srbiji pre nego što sam je prvi put posetio bilo je u negativnom kontekstu. Ono što sam očekivao da ću videti, potpuno je bilo suprotno onome što sam doživeo. Očekivao sam prljavo, ružno mesto na kojem žive zli ljudi, a dočekalo me je sve suprotno – otkriva Čarls u razgovoru za Serbian Times.

Priča o tome kako je Čarls uopšte došao na ideju da poseti Srbiju, počela je raspravom na Fejsbuku. Žestoka polemika je prerastala u prijateljstvo, a onda ga je jedan od momaka pozvao da poseti Srbiju. Amerikanca je zaintrigiralo da vidi zašto te Srbe bije glas da su „loši momci“ i zbog čega u svetu imaju imidž glavnih krivaca za sve ružne stvari koje su se dešavale na Balkanu. Spakovao je kofer, seo u avion i stigao. A onda – ostao bez teksta.

– Srbija je jedinstvena, sve je neverovatno: kafane, muzika, ćirilično pismo…Ljudi su neverovatni, očekivao sam da će me dočekati sa hladnoćom i mržnjom jer sam Amerikanac, ali desilo se totalno suprotno! Svako koga sam upoznao pozivao me u svoj dom, gostili su me, posluživali hranom, nudili mi pivo. Svi su srdačni i prijateljski nastrojeni, ni jednu jedinu negativnu impresiju nemam o Srbima. Čak i kada naiđem na one koji ne vole Amerikance, nije ih briga za to što sam ja iz Amerike. Bio sam u poseti kod drugara iz Pirota, na kraju koje mi je njegova baka rekla da iako mrzi sve što ima veze sa Amerikom, ja ću uvek biti rado viđen gost u njenoj kući, jer joj se dopadam. Ta rečenica mi je mnogo rekla o Srbima, oni uvek kažu ono što zaista misle – priča Čarls.

Osim ljudi, fascinirao ga je i način života koji se drastično razlikuje od američkog.

– U Srbiji je sve lagano i opušteno. U Americi je sve „za poneti“ – kafa, obroci, sve je brzo. U Srbiji ti kažu „ćuti i sedi tu“ i onda dva sata piješ kafu, pušiš cigare i ćaskaš sa prijateljima. To me oduševljava, čini da se dobro osećam – priznaje Čarls.

Impresioniran je fizičkom lepotom ljudi, a naročito žena u Srbiji, kao i hranom, za koju kaže da je neverovatno ukusna. Ajvar, kajmak, ljutenica, gurmanska pljeskavica, sarma, pasulj i ostale đakonije su ga fascinirale. Jedino mu se ne dopadaju pihtije, jer kako kaže, ako već treba da jede nešto želatinirano, onda želi da to bude slatkog ukusa.

Čarls tokom proteklih 9 godina, od kada je prvi put iz Amerike došao u Srbiju, pokušava da živi na obe destinacije. Angažman menadžera programa „Work and Travel“ omogućava mu da poslovne obaveze uspešno kombinuje sa svojom ljubavi prema Srbiji. Ovog leta 65 studenata putem „Work and Travel“ programa boravi na ostrvu Nentaket, među kojima je i grupa od 14 studenata iz Srbije i Hrvatske.

– Najbolji deo programa je što studenti iz Srbije provode vreme sa studentima iz Hrvatske, Bosne, Albanije. Ta deca sa Balkana rade zajedno, žive zajedno, druže se, odlaze u kupovinu, izlaze, mislim da to pomaže da rastu u dobre ljude – objašnjava Čarls.

Čarlsu se Srbija toliko dopada, da na svom Jutjub kanalu „Charles Cather“ sebe opisuje rečenicom: „Ludi Amerikanac koji je u maju 2010. godine doleteo u Srbiju na dve nedelje i toliko je zavoleo da je tu ostao“. U svojim videima on neumorno promoviše Srbiju, oduševljeno prikazuje i hvali na sva usta specijalitete srpske kuhinje, odgovara na brojna pitanja pratilaca iz celog sveta o našoj zemlji, objašnjava im da Srbija nije isto što i Sibir, da je situacija bezbedna, da ih niko neće pojesti na ulici.

Njegov entuzijazam je neverovatan i čini se da ga ništa ne može sprečiti da svu svoju faciniranost Srbijom zarazno širi oko sebe. Nažalost, osim prijateljske naklonosti i simpatija domaćina, osetio je i tamnu stranu medalje svoje ljubavi prema Srbiji. Na društvenim mrežama dobija preteće poruke, u kojima mu na nimalo lep i kulturan način albanski nacionalisti upućuju najgore reči zbog toga što o Srbiji govori afirmativno.

-Svaki put kad postavim novi video u kojem govorim o Srbiji, stigne mi na stotine poruka punih mržnje i odvratne sadržine u kojima prete meni i mojoj porodici. Takve poruke kod mene izazivaju nešto potpuno suprotno od straha – agresiju da nastavim u sledećim videima da govorim još više lepih stvari o Srbima i Srbiji. Ti ljudi, koji šalju takve poruke, automatski me doživljavaju kao neprijatelja, mrze me, a to je veoma tužno. Početkom januara ove godine, hteo sam da posetim Albaniju, jer je to jedina zemlja regiona u kojoj nisam bio.

Nameravao sam da iz Crne Gore nastavim put prema Albaniji, ali mi je pre nego što sam prešao granicu stigla jeziva poruka u kojoj je zaprećeno da ukoliko se usudim da pređem granicu, da će me uhvatiti, ubiti i zapaliti. Ono što je bilo posebno neprijatno je što je pošiljalac poruke tačno znao na kojem graničnom prelazu sam nameravao da uđem u Albaniju. Po povratku u Srbiju, jednog dana sam zatekao papir sa porukom na ulaznim vratima stana, na kojoj je pisalo: „Posmatram te“.

Uprkos takvim neprijatnim stvarima, Čarls ne odustaje od svoje ljubavi prema Srbiji, a kako ističe u svakoj prilici, najveća želja mu je da dobije srpski pasoš.

-Godinama pokušavam da realizujem svoje ciljeve, želja mi je da jednog dana otvorim turističku agenciju kako bih mogao da pokažem stranim turistima sve lepote Srbije. Razmišljam i o ideji da otvorim nargila bar ili kafanu, a u vezi s tim omiljena mi je pesma Tome Zdravkovića „Kafana je moja sudbina“ – priča Uporan je i u nameri da nauči srpski, što mu dosta dobro ide za sada, iako mu

Pratioci na Jujtub kanalu su mu postavili pitanje da li postoji neka stvar koja mu se ne dopada u Srbiji, a Čarls je u videu odgovorio da postoji nešto što ga ponekad izluđuje:

– Srbi su mi omiljeni narod, svi moji najbolji prijatelji su Srbi – izlazim, živim, jedem i pijem pivo sa njima, stalno sam u njihovom društvu proteklih 9 godina, volim te neverovatne ljude. Ipak, postoji jedna negativna stvar koja je tipična ne samo za Srbe, već za Balkance generalno: previše su društveni.

Day off= beach day! Only 23 more days! 🥳

Gepostet von Charles Cather am Donnerstag, 22. August 2019

Objasniću to primerom: kada sam u Americi, ako neko iznenada i bez najave zakuca na moja vrata, ne otvaram ih, ma ko da je u pitanju – član familije, prijatelj, bilo ko. Ukoliko neko želi da dođe da me poseti, prvo će me pozvati da pita da li može da dođe, neće se nenajavaljeno pojaviti na vratima. Ne volim to – kaže Čarls u videu, konstatujući uz osmeh da će sada svi hejteri moći da se raduju što je otkrio da postoji ta jedna mala negativna impresija o Srbima.

-Srbi su pametni, najpametniji i najbolji ljudi na svetu, tu decu treba motivisati da ne odlaze. Često čujem rečenicu „Čarls, kada diplomiram otići ću u Nemačku, Francusku, Australiju, Kanadu, Ameriku, bilo gde samo neću da ostanem ovde“. Veliki problem u vašoj zemlji je što je stanovništvo sve starije, mnogi nemaju posao ili rade na crno.

Izvor: serbiantimes.info