Majka me je držala u naručju, imala sam samo tri i po godine, ali svega se sećam! Otvorila se cerada ispod koje smo bili, brat je u tom momentu okrenuo glavu, iza nas su tata i deda bili u kolima. Čula se granata… Gledali smo kako njihova tela gore u zapaljenom automobilu. Mama je bila ranjena u devetom mesecu trudnoće, priseća se za Kurir Aleksandra Stijelja (31) koja je u „Oluji“ ostala bez oba roditelja.
Njen stariji brat, koji je tada imao osam godina, ona i baka stigli su u Ilok, dok joj je majka primljena u bolnicu u Novom Sadu. Nažalost, nakon dva dana stiže još jedna tragična vest.
„Majka je rodila sestru Tanju, pala u komu i preminula. Mi smo posle toga odrastali u Barajevu kod ujaka i ujne. Sećam se svega, jedina se sećam. Brat je od šoka izgubio pamćenje, gledao je kako otac i deda gore… Zamislite tek kako je majci bilo u devetom mesecu trudnoće“, priča Aleksandra, koja trenutno sa suprugom živi i radi u Nemačkoj.
Traume kroz koje je prošla tako mala nisu je pokolebale, a važnu ulogu u njenom životu odigrala je i jedna porodica iz Grčke. Aleksandra se našla među 21.000 dece iz ratom pogođenih oblasti bivše Jugoslavije koji su, zahvaljujući Crvenom krstu Grčke i Srbije, bili gosti grčkih porodica.
„Meni je njih bog poslao“, uverena je Aleksandra.
Prvi put je u Grčku otišla sa devet godina, a pre nje je tamo bio njen brat, koji je bio na spisku dece za grad Artu. Tamo su ih dočekali Grci koji su izvlačili papiriće s prezimenom porodica koje su primale decu.
„Bila sam smeštena u istoj porodici gde je prethodne godine bio moj brat, prvi put sam upoznala Anu i Hrisostomosa Ganijacasa, nisam znala ni grčki ni engleski, kako oni kažu, samo sam se smejala i posmatrala ih… To je bila bezuslovna ljubav s njihove strane i ja sam to znala i osećala. Toliko sam ih zavolela da sam se jedva odvojila od njih tog leta kad je trebalo da se vratim u Srbiju, ne znam ko je više plakao, oni ili ja“, priča Aleksandra.
Svaki sledeći rastanak bio je takav. Ispraćali su je u suzama. Aleksandra je tri puta godišnje išla kod njih, ubrzo je naučila i grčki. Nakon završetka programa, ova grčka porodica plaćala joj je autobusku kartu kako bi im dolazila u posetu svakog leta. Sa njenih 13 godina rešili su da joj prirede predivno iznenađenje – organizovali su joj krštenje.
Bio je jul mesec, kada je Ana organizovala Aleksandrino krštenje u Grčkoj.
„Napravili su veselje u restoranu ispred crkve. Sve je bilo svečano, čak su snimili sve za svoju televiziju. Imala sam belu haljinu, išla sam cela u vodu u velikom kazanu, kao što bebe danas okupaju na krštenju. Nakon toga kuma mi je uzela drugu, svečaniju belu haljinicu, krstić od belo-žutog zlata, i nakon krštenja smo bili u restoranu zajedno s njenom porodicom i komšijama. Tri dana nisam smela da perem kosu kad mi ju je sveštenik namazao uljem, takav je običaj“, kaže Aleksandra i dodaje:
„Mi smo kumovi, što je za mene veoma sveto. Ana me je krstila, a kasnije je došla u Srbiju i bila kuma i na mom venčanju. Za ove 22 godine samo jednom nisam otišla da ih obiđem i to je bilo prošle godine zbog poslovnih obaveza. Ne znam da li više volim svoje kumove, njihovu braću, sestre, decu, snajke ili unučad! To su ljudi puni ljubavi, zaista im mnogo dugujem! Bog je imao savršeni plan da ih upoznam“, uverena je Aleksandra.
Srećna je i što su joj pružili pogled na neki drugi svet, ljubav i pažnju:
„Sećam se da je kum govorio kako ću ih zaboraviti kad porastem i kad se udam, a ja sam sebi obećala da se to nikad neće dogoditi, i zaista tokom svakog odmora odvojim vreme da ih obiđem. Dok sam živa, oni su moja druga porodica! Meni će roditelji uvek nedostajati u nekim situacijama, ali Grci su to uvek poštovali, nikad nisu nametali svoju ljubav, zato ću ih uvek i voleti, oni su moji kumovi i mislim da je to najveća titula na zemlji posle roditelja“, zaključuje Aleksandra.
Izvor: kurir.rs