ALEKSANDAR SANJAO JE SAN I OTIŠAO U OSTROG, TU JE SVE POČELO: Da je živ, njegov deda Dobrivoje ne bi verovao šta mu je niklo na imanju! Evo u šta je njegov unuk pretvorio dedovinu! (VIDEO)

Zlatiborac Aleksandar Đurić potekao je iz sela Ljubanje kod Užica, a danas živi i radi u Pragu, u Češkoj. Oženjen je i ima dvoje dece – Kristijana i Aleksandru.

Ima i brata i roditelje Milenku i Slobodana, koji žive u Srbiji, ali ni njih, ni dedovinu u svom rodnom selu ne da nije zaboravio nego im se uvek rado vraća. Štaviše, naslednik siromašnih ali i poštenih i dede i oca danas je prvi u svom selu zahvaljujući snu koji je sanjao, a potom otišao u Ostrog. Upravo je tu sve i počelo…

Rešivši da ostvari svoj san, Aleksandar je svoju dedovinu, porodično imanje na Zlatiboru, pretvorio u dečji park!

Da je živ, deda Dobrivoje bio bi iznenađen u šta se pretvorilo njegovo kućište, ali bio bi i ponosan na svog unuka koji je omogućio da se baš na njegovom imanju, na kojem je teškom mukom sticao koru hleba, danas igra na stotine dece ne samo iz okoline, nego i iz svih krajeva Srbije i sveta.

Unuk Aleksandar seosku utrinu pretvorio je u dečju bajku, u rajski vrt za decu!

Meštani su prvo bili u neverici, ali danas su već svikli da im u selo dnevno dođe i na stotine kola punih mališana.

Na čak šest hektara Aleksandar je stvorio bajku, tu su trambuline, razne sprave, pitome domaće životinje koje vole da se druže sa decom – kobila Zorka i konj Emporio, koji razume i češki jezik, kozice, kokoške, mačke, psi…

– Ovde mogu da skaču zajedno i mame i tate i deca i bake i deke, i tetke i ujne, da se druže i zabavljaju, lekari kažu dobro je za zdravlje – veli Aleksandar dodajući da deca baš tu mogu da se trkaju i sa kokoškom, prasetom i mačkom i da vide jesu li brži.

Aleksandar planira da uskoro napravi prvu i jedinstvenu u Srbiji Stazu za bosonoge na kojoj će gradska deca, ali i gradski roditelji, koji nikad nisu hodali bosi, moći da osete kako je to kad se bos šetaš po travi, kamenčićima, vodi, drvetu, vuni i još dvadesetak različitih prirodnih i veštačkih podloga…

Roditelji Slobodan i Milenka ponosni su na svoje sinove, a za Aleksandra kažu da se uvek trudi i radi, da nikad ne posustaje, da je vredan i da su oni Đurići odvajkada bili siromašni, ali uvek časni i pošteni ljudi, i da se to u njihovom selu dobro zna.

Izvor: kurir.rs