Ako kupujete odeću preko društvenih mreža, ovo su načini da im sve vratite, i godinu dana posle

Šta vi kupujete onlajn? I pre svega, da li se osećate bezbedno kad naručujete i iščekujete proizvod ili još uvek imate osećaj da radite nešto polulegalno? Da li kupujete preko Instagram ili Fejsbuk inboksa? Da li se pitate kontroliše li neko ovu prodaju? Zanima li vas šta i inspekcija proverava u onlajn prodavnicama?

Pokušali smo da pronađemo ove odgovore za vas.

Onlajn prodaja se kontroliše i još više će ubuduće. Za mesec dana sledi nam izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, koji se u ovom momentu nalazi u skupštinskoj proceduri, ali se ubrzo očekuje i donošenje novog Zakona o trgovini. Kad se tome doda i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, na koji će e-prodavci morati posebno da obrate pažnju, a koji počinje da se primenjuje u avgustu, trebalo bi i da se osećate bezbednije kao kupac i da ne očekujete panj umesto patika u paketu.

O tome za Telegraf Biznis govori Tijana Žunić Marić, advokatica za IT pravo i specijalistkinja za zaštitu podataka o ličnosti.

Šta će biti glavne teme za inspektore u e-prodavnicama ubuduće?

– Inspektori najviše pažnje poklanjaju zaštiti prava potrošača i poštovanju pravila oglašavanja na internetu. Jedna od čestih grešaka e-trgovaca je pokušaj da se pravo potrošača na odustanak od kupovine ograniči ili ukine. Pravo na odustanak je posebno pravo potrošača i važi i za kupovinu na daljinu, u koju spada i elektronska prodaja. Ukoliko potrošač, koji je putem e-prodavnice kupio neki proizvod, odluči da ga u roku od 14 dana i vrati, bez bilo kog razloga, prodavac mu to mora omogućiti – kaže Tijana.

Kako objašnjava, e-trgovac mora da, prilikom kupovine, dostavi kupcu obrazac za odustanak i da, ukoliko taj obrazac ne dostavi, rok u kom kupac može da vrati proizvod se produžava na dvanaest meseci.

Ono što inspekciju posebno zanima na onlajn prodavnicama jesu prodajni podsticaji, tj kako prodavci reklamiraju popuste, akcije, sniženja cena. Treba znati da, na primer, oglašavanje trajnog sniženja nekog proizvoda nije u skladu sa zakonom, svako sniženje mora biti oročeno.

Jedna od novina koju bi mogao da donese novi Zakon o trgovini je da se institut „mistery shopper“, tj prikrivena kupovina, prilagođava i u online trgovini.

– Ukoliko i izmene ovog Zakona budu usvojene, inspektori će imati mogućnost da organizuju prikrivenu kupovinu na nekom sajtu i, pretvarajući se da su zainteresovani kupac, provere proceduru prodaje i plaćanja – kaže Tijana Žunić Marić. Ova metoda je i ranije bila dozvoljena Zakonom o inspekcijskom nadzoru, ali sada je prilagođena i za e-trgovinu. Preuzeta je iz EU i predviđa se da će je inspektori rado koristiti jer je to alat koji im je nedostajao u radu.

– Međutim, ono što e-trgovci, nažalost, ne koriste je tzv. preventivni inspekcijski nadzor, koji služi za sprečavanje nastanka mogućih štetnih posledica. Inspektori kažu da je zapanjujuće mali broj zahteva za preventivni nadzor. Verujem da je primaran razlog to što se ne zna da postoji ta pravna mogućnost a drugo, verujem da e-trgovce brine da će na taj način skrenuti pažnju na sebe samoj inspekciji, pa bi to dovelo do novog inspekcijskog nadzora koji bi se mogao završiti pokretanjem postupka i kažnjavanjem. Ovaj strah nije opravdan i preventivni inspekcijski nadzor treba posmatrati kao jasno opredeljenje trgovaca da usklade svoj rad sa propisima, a ne da ih izbegavaju – kaže naša sagovornica.

S druge strane, za e-trgovce je najveći problem nelojalna konkurencija – tj. neregistrovani trgovci koji švercovanu ili sašivenu robu prodaju na društvenim mrežama, mimo svih zakonskih procedura i sistema kontrole i oporezivanja.

Treba imati u vidu da je ova prodaja dugoročno neisplativa i za kupce imajući u vidu da neće imati nikakvu zaštitu u slučaju da su oštećeni.

Za e-prodavce je 21. avgust 2019. godine izuzetno važan datum – tada počinje da se primenjuje novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji uvodi brojne obaveze za sve kompanije u Srbiji, a među njima su naročito e-prodavnice koje koriste podatke o ličnosti u svrhu direktnog marketinga. To je datum koji treba zapamtiti i do tada uskladiti svoje poslovanje sa novim pravilima.

Elektronska trgovina raste u Srbiji, ne u meri u kojoj raste u svetu i u okruženju ali ipak raste. Ima mnogo nepoznanica na ovom terenu – niti prodavci još uvek imaju jasnu sliku o digitalnoj sredini, niti su se kupci oslobodili straha od isporuke „cigle“.

Ovo poslednje usklađivanje domaćeg pravnog okvira sa EU, ohrabruje, poručuje Tijana.

Izvor: telegraf.rs