UMRO STIVEN HOKING: Najpoznatiji naučnik današnjice preminuo u 76. godini! Za života je mnoge inspirisao

Stiven Hoking, fizičar i jedan od najvećih naučnika današnjice, umro je rano jutros u 76. godini, u svom domu u blizini Kembridža, saopštila je porodica.

Poznati britanski fizičar umro je u svojoj kući u Kembridžu, saopštila je njegova porodica u ranim jutarnjim satima.

Hoking je, pored svojg naučnog rada, insipirisao ljude i svojim odbijanjem da se preda teškoj bolesti. Njemu je, naime, u 22. godini dijagnostikovana retka neuromotorna bolest – ALS, ili Lu Gerigova bolest, i lekari su prognozirali da će živeti svega nekoliko godina.

Profesor ih je demantovao i poživeo više od 50 godina.

Poznati britanski fizičar Stiven Hoking umro je 76. godini u svojoj kući u Kembridžu, saopštila je njegova porodica u ranim jutarnjim satima.

„Duboko smo ožalošćeni što je naš dragi otac preminuo danas. Bio je veliki naučnik i izvanredan čovek čije će nasleđe dugo živeti“, poručila su Hokingova deca Luci, Robert i Tim.

„Njegova hrabrost i upornost, zajedno s briljantnim umom i humorom, inspirirala su ljude širom sveta“, stoji u objavi.

Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio svoju akademsku karijeru.

Hoking je, pored svojg naučnog rada, insipirisao ljude i svojim odbijanjem da se preda teškoj bolesti. Njemu je, naime, u 22. godini dijagnostikovana retka neuromotorna bolest – ALS, ili Lu Gerigova bolest, i lekari su prognozirali da će živeti svega nekoliko godina.

Profesor ih je demantovao i poživeo više od 50 godina.

Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio svoju akademsku karijeru. Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Kao student dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor. Svoj matematički rad je nastavio mentalno i saopštavao ga tek u završnom obliku. Njegov životni rad predstavlja izvanrednu pobedu nad teškom fizičkom onesposobljenošću.

Hoking je započeo proučavanje opšte teorije relativnosti, primećujući da Ajnštajnova teorija ne objašnjava kvantnomehaničku prirodu fizike i nije u stanju da adekvatno opiše gravitacione singularitete poput „crnih rupa” ili „velikog praska”. U knjizi The Large Scale Structure of Space-Time (G. F. R. Ellis, 1973) pokazao je da se prostor-vreme singularitet mora pojaviti na početku univerzuma i samo prostora i vremena; to je bio „veliki prasak” (tačka beskonačno visoke gustine prostornovremenske zakrivljenosti). Univerzum se od te tačke pa nadalje širi.

Hoking je veoma unapredio naše znanje o crnim rupama – one su singularitet u vremenu i prostoru, koji su uzrokovani masom dovoljnom da zakrivi prostor tako da je onemogućen prolazak svetlosnih talasa (fotona). Granica unutar koje svetlost ne može da izađe zove se horizont događaja i zadata je Švarcšildovim radijusom. Hoking je ustanovio da se horizont događaja vremenom može samo povećavati ili ostati konstantan, tako da ukoliko bi dve crne rupe nestale, površina novonastale oblasti bila bi veća od zbira površinina komponenti.

Pokazao je da mehanika crnih rupa ima paralele u zakonima termodinamike (prema kojima entropija mora rasti s vremenom). Takođe je pokazao da crne rupe ne nastaju samo usled kolapsa zvezda već i usled kolapsa i drugih visokokompresovanih regiona prostora.

U periodu od 1970. do 1974. Hoking i njegovi saradnici dokazali su Vilerovu (J. Wheeler, 1911—2008) hipotezu (poznatu kao „ni-dlaka” teorema) da su samo masa, ugaoni moment i električno naelektrisanje očuvani jednom kada materija dospe u crnu rupu.

Godine 1974. Hoking je došao do izvanrednog rezultata da crne rupe mogu emitovati toplotno zračenje. Na primer, ako je par čestica-antičestica nastao u blizini horizonta događaja, a samo jedna je unutar njega, tada crna rupa efektivno emituje toplotno zračenje. Konačna se temperatura otuda mora povezati s crnom rupom, a analogija između mehanike crne rupe i termodinamike je stvarna. Indirektna evidencija za aktuelno postojanje crnih rupa u centru aktivnih galaksija je sada zadobijena: postoji izvesna evidencija da je u centru naše galaksije, Mlečnog puta, crna rupa.

Nešto skorije je Hoking preduzeo da formuliše konzistentnu kvantnomehaničku teoriju gravitacije, koja bi gravitaciju povezala s druga tri osnovna tipa sile (slabom nuklearnom, jakom nuklearnom i elektromagnetnom interakcijom). Njegova netehnička knjiga „Kratka istorija vremena” (engl. A Brief History of Time, 1988) je bila izvanredni izdavački uspeh. Postao je počasni pratilac kraljice, 1989.

NIJE OSTVARIO ŽIVOTNI SAN: Evo šta je poznati naučnik želeo najviše od svega

Engleski i svetski poznati teoretski fizičar Stiven Hoking umro je danas u 76. godini, saopštila je njegova porodica.

Hoking je tokom karijere razotrkio neke od najzamršenijih tajni kosmosa.

Diplomirao je fiziku na Oksfordu, a potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio akademsku karijeru.

Sa 22 godine, kao studentu, dijagnositkovana mu je izuzetno progresivna neuromotorička bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor.

U pitanju je amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera.

Tada su mu lekari davali samo nekoliko godina života.

Njegov život ekranizovan je filmom iz 2014. godine „Teorija svega“, u kojem je glavnu ulogu imao Edi Redmejn.

Godine 1989. postao je počasni pratilac kraljice.

Neostvareni san mu je bio da odleti u svemir.

ISPOVEST SUPRUGE STIVENA HOKINGA: Za svet je bio genijalac, a za porodicu tiranin!

On je Stiven Hoking, 21-godišnji genijalac, a ona Džejn Vajld, 19-godišnja studentkinja lingvistike. Susretom dvoje mladih počinje film “Teorija svega”, biografska drama o životu najpoznatijeg naučnika današnjice i njegove prve supruge i životne ljubavi.

Film “Teorija svega” snimljen je prema knjizi “Putovanje prema beskonačnosti: Moj život sa Stivenom” (Traveling to Infinity: My life with Stephen) u kojoj je Džejn opisala svoju uzbudljivu, ali i traumatičnu vezu sa ovom naučnom ikonom. Ipak, scenario filma ponešto se razlikuje od knjige, što je u razgovoru potvrdila i Džejn.

„Neki delovi filma se poklapaju sa našim životom, ali neke scene su prilično preterane“ rekla je Džejn.

„Između njegovog ateističkog stava i mojih hrišćanskih verovanja uvek je postojala tenzija, ali nismo pokušavali da preobratimo jedno drugo.“

Kada su se upoznali, on je već stekao diplomu iz teorijske fizike na Oksfordu, kao i doktorat na Kembridžu. Pred njim je bila sjajna karijera, ali nedugo nakon susreta sa Džejn završio je u bolnici gde mu je dijagnostikovana amiotrofična lateralna skleroza (ALS), teška i neizlečiva bolest motornog neurona od koje 95 posto obolelih umire u roku od pet do 10 godina. Ubrzo nakon izlaska iz bolnice Stiven je na ulici sreo Džejn i pozvao je da izađu.

Postali su nerazdvojni, a verili su se kada je Džejn nastavila studije u Londonu. Mladi par se venčao 1965. godine u Kembridžu, a u to doba Hoking je još mogao da hoda bez tuđe pomoći. Uskoro se njihova porodica povećala: 1967. godine dobili su sina Roberta, a 1970. godine ćerku Lusi.

Stivenovo zdravlje se sve ozbiljnije pogoršavalo i bio je prikovan za invalidska kolica. Uprkos tome gradio je naučnu karijeru, pa je 1979. godine na Kembridžu preuzeo Lukasijansku katedru iz matematike koju je nekad držao Isak Njutn. Te godine Hokingovi su dobili i sina Tima.

Ipak, njegova bolest i rastuća slava loše su se odražavali na njegov porodični život. Iako je u Džejnin život u to doba već ušao Džonatan Hejler Džouns, ona je još volela Stivena kom je 1985. godine spasila život kada je u Ženevi zamalo umro od upale pluća. Hoking je bio u komi indukovanoj lekovima i na aparatima za održavanje života, a lekari su mislili da mu je došao kraj. Predložili su Džejn da se isključe aparati, no ona je to odbila i organizovala je suprugov prevoz avionom do bolnice u Kembridžu, gde se oporavio.

Dve godine kasnije, Hoking je objavio svoju knjigu “Kratka istorija vremena” koja je prevedena na 44 jezika i prodata u više od 10 miliona primeraka. Ali, braku nije bilo spasa. Fizičar je na Božić 1989. godine napustio porodicu i počeo život sa Ilejn Mejson, najambicioznijom među njegovim bolničarkama i suprugom inženjera Dejvida Mejsona, tvorca specijalnog sintetizatora pomoću kog Hoking komunicira.

Venčao se sa Ilejn 1995. godine, a ubrzo su se pojavile glasine da ona zanemaruje i fizički zlostavlja nepokretnog supruga, pa se nekoliko puta vodila policijska istraga. Krajem 90-ih Džejn, koja se u međuvremenu udala za Džonatana Džounsa, objavila je autobiografiju “Muzika koja pokreće zvezde” u kojoj je Hokinga opisala kao egoistu, manipulatora i tiranina.

„Postojaja su dva Stivena: jedan je bio vunderkind poznat u javnosti, koji je svladao ALS i putovao svetom. Drugi je bio Stiven u kućnoj atmosferi, gde nas je njegova bolest gurala u našu vlastitu crnu rupu“, zapisala je Džejn.

Traumatični prekid odnosa s prvom suprugom i decom najteže je podnijela ćerka Lusi koja je bila najbliža ocu. Ona je bila u neuspelom braku u kom je rodila autističnog sina Vilijama, a potom je pala u depresiju i odala se alkoholu, pa se lečila u klinici u Arizoni. Kada je 2006. godine okončao brak sa Ilejn, Stiven je obnovio pokidane veze sa svojom decom, posebno sa Lusi koja se sa sinom preselila u Kembridž da bi se brinula o ocu.

Otac i ćerka su 2007. godine objavili zajednički naučno-fantastični roman za decu “Tajni ključ svemira”. Izlazak te knjige označio je i pomirenje slavnog fizičara sa Džejn. Iako udata za drugog, Džejn se poslednjih godina ponovno zbližila sa Stivenom, pa su tako i na premijeru filma došli zajedno.

Izvor:Kurir.rs