Ubica otkrio gnusne detalje ŽIVOTA IZA REŠETAKA: Skinuli su me golog i sproveli među zatvorenike, ali to nije NAJGORE

Jeste li se ikad zapitali kako to izgleda kad si u zatvoru? Osim na ograničenje slobode, tamo morate da se priviknete i na mnogo drugih stvari koje su nam u normalnom životu nezamislive.

Svoja iskustva podelio je Džeri Metklaf koji svoju kaznu za ubistvo izdržava u zatvoru u američkoj državi Mičigen.

– Jeste li ikada sedeli na WC šolji i razgovarali sa čovekom koji stoji tik uz vas i jede čokoladni keks? Da li vam je ikada došlo da zalepite časopise oko tela kao improvizovani oklop? Pregledaju li vam anus baterijskom lampom nakon svake porodične posete? Zovu li vas po broju umesto imenom? Ove stvari su moja svakodnevica – kaže Džeri.

Tvrdi da je život u zatvoru daleko od normalnog i priseća se svog prvog dolaska u zatvorsku jedinicu.

– Kad sam stigao u zatvor, sve mi se činilo nepoznato i odvratno. Već su me prvog dana naterali da se skinem u gomili drugih zatvorenika, prošetam tako go i izdali su mi identifikacioni broj. U prvih nekoliko minuta bio sam ponižen, identifikovan brojem i obavešten da nisam slobodan građanin nego praktično vlasništvo države Mičigen – kaže on.

Kaže da je prvi dan bio zapanjen, ali sad, dvadeset godina kasnije, već se navikao.

– Pretresa je bilo na stotine. Moraš da se sagneš i rukama raširiš guzove, podigneš penis i testise. Prstima razapiš usta, a između nemaš čime da opereš ruke – opisuje on.

Mnoge stvari koje su ljudima na slobodi nepojmljive, u zatvoru su normalne.

– Drugog dana zatvora bio sam među dvadesetak zatvorenika koji su goli sprovedeni kroz dug blok ćelija u stilu Alkatraza, do prljavog mračnog zajedničkog tuša. Kupaonica je bila ogromna, sa nekoliko prljavih tuševa. Nas nekoliko se povilo pod vrelim mlazom vode, neki su masturbirali bez ikakvog suzdržavanja, kao da je najnormalnija stvar na svetu – priča Džeri, a prenosi Index.hr.

Navikao se i na to da su prijateljstva prolazna, jer nikad ne znaš kad će ti prijatelja, možda i cimera, prebaciti u drugu ustanovu bez ikakve najave.

– Nasilje je najveća norma u zatvoru. Tokom godina događalo mi se da me izbodu, istuku, i zamalo siluju, a sve to se ponavljalo. Takođe sam u samoobrani (posebno kao mlad i silovateljima privlačan) morao i slične stvari da radim drugima. Jednom sam čoveku koji se gušio u menzi spasio život Hajmlihovim zahvatom. Pola zatvorenika mi je tapšala, uglavnom zato što sam prkosio stražaru koji mi je uporno govorio da prestanem, ali druga polovina je zviždala, želeli su da pustim lika da se uguši – kaže on.

Izvor: Blic.rs