Otkriveno zbog čega su neki karcinomi zloćudniji od drugih!

Naučnici su najzad otkrili zašto su neki karcinomi smrtonosniji od drugih uprkos tome što se čine identičnima, a njihovo otkirće će otvoriti put preciznijem određivanju terapije za svakog pojedinačnog pacijenta.

Naučnici s Instituta Francis Krik razvili su način analize razvoja svakog pojedinačnog tumora kako bi predvideli njegovo buduće ponašanje.

Istraživanje raka bubrega pokazalo je da su kod nekih pacijenata tumori zloćudniji dok drugi nikad ne postanu agresivni i možda im nije potrebno lečenje nego samo praćenje.

„Mi zaista nemamo alate za razlikovanje karcinoma koje treba lečiti i onih koje treba pratiti“, kaže naučnica Samra Turajlic.

Jedan karcinom može brzo usmrtiti pacijenta dok drugi pacijent, uz naizgled isti takav rak, može da živi decenijama nakon lečenja što predstavlja neizvesnost i za pacijenta i za onkologa.

Istraživanje objavljeno u časopisu „Cell“ analiziralo je rak bubrega kod stotinu pacijenata i naučni tim sproveo je genetička istraživanja kako bi analizirao istoriju svakog raka, poput utvrđivanja očinstva samo mnogo kompleksnije.

S rastom i razvojem karcinomi sve više mutiraju i različiti delovi tih tumora počinju da mutiraju na različite načine.

Naučnici su uzimali brojne uzorke iz različitih delova karcinoma i potom proučavali koliko su ti delovi slični. To im je omogućilo da sastave svojevrsnu evolucijsku istoriju svakog tumora.

„To nam takođe može pokazati kojim će se putem razvijati tumor“, kaže Turajlic.

Na temelju rezultata istraživanja naučnici su podelili karcinome bubrega u tri kategorije: vrlo zloćudne od početka, prelazne i relativno dobroćudne.

Kod najzloćudnijih oblika zabeležene su raširene i brze mutacije i karcinomi su rasli toliko brzo da su se verovatno proširili telom i pre nego što su otkriveni. U tim slučajevima operacija kojom se otklanja primarni tumor može odložiti lekove koji bi mogli usporiti napredovanje bolesti, napominju naučnici.

‘Najdobroćudniji’ oblici karcinoma ponašali su se suprotno i postojala je velika veroatnoća za njihov toliko spori rast da nikad neće predstavljati problem za pacijenta i samo ga treba pratiti.

Prelazni oblici imali su izgleda da se u početku prošire na još samo jednu lokaciju u telu i u takvom bi slučaju bilo prihvatljivo njihovo operativno lečenje.

Dr. Turajlic kaže kako naučni tim nema dvoumljenja oko toga da su rezultati istraživanja primenljivi i na druge vrste karcinoma.

Istraživanje je pokazalo i da su se najranije mutacije u karcinomu događale i do 50 godina pre otkrivanja raka bubrega.

Direktor organizacije „Cancer Research UK“, Harpal Kumar, kaže kako je istraživanje prelomno jer su godinama lekari suočeni sa situacijom u kojoj naizgled iste dijagnoze kod pacijenata imaju potpuno različite ishode.

„To je izuzetno značajno zbog toga što ćemo, nadam se, moći da predvidimo kojim će putem rak ići kod svakog pojedinog pacijenta i to će nas dovesti do lečenja prilagođenog pojedinačnim potrebama“.

Izvor: nationalgeographic.rs