NAJLEPŠE SELO SRBIJE: Niste ni čuli za njega!

Kamenu Goru jedni su proglasili za NAJLEPŠE SELO SRBIJE, drugi za SELO GDE SE LEGENDE DOŽIVE! Ja ću biti od onih trećih – koji će se ovde redovno vraćati. A i vi pazite dobro da se odmah po čitanju ovog članka ne zaljubite, jer to radite na sopstvenu odgovornost.

Zamislite da u Srbiji postoji mesto u kojem je vazduh lek, kap vode koju popijete direktno iz potoka ili sa izvora je terapija, u kojem ljudi sa osmehom žive i duže od 100 godina, dok drveće živi i duže od 500 godina. Zamislite da u Srbiji postoji planina, gora na kamenu, na koju dođete slučajno, a onda ne želite da je napustite ni slučajno. Ne morate više da zamišljate, takvo mesto postoji. U Srbiji. I zove se veoma neobično – Kamena Gora!

Da, i ja sam ovde nabasao skoro, pa slučajno. Čuo sam od prijatelja koji je bio opčinjen, a koji je opet čuo od svog jednako opčinjenog prijatelja, koji je sasvim slučajno jedan od najpoznatijih srpskih kardiohirurga. A ima li bolje reklame od činjenice da je ovde pre nekoliko godina došao baš „velemajstor za srce“ i rešio da napravi kuću i ostane. Ili biste pre poverovali plaćenoj reklami ili bilbordu na kojem se pozivate da posetite neko drugo, navodno jednako prelepo i zdravo mesto. Ja ne bih.


SRCE, DRAGI, DOBRI I DUH BELOG ANĐELA

Kamena Gora je sve samo ne kamena, iako je naziv skovan na osnovu pejzaža u kom se mesto i nalazi, a to je šuma na stenovitoj planini, ondosno „gora na kamenu“. Možda je gora i kamena, ali su ljudi nikad mekši i pitomiji… baš onaj prototip Srba koji je nekad učinio da o našem narodu pišu i pričaju kao o otvorenom, gostoprimljivom i srdačnom. Zamislite mesto u kojem ljudi imaju nadimke poput Srce, Dragi, Dobri… Da, rekoh već, to mesto postoji. Udaljeno je od Prijepolja oko 17 km, a za sve one koji su imali više od dvojke iz istorije, bliža smernica glasi: U blizini se nalazi manastir Mileševa, zadužbina kralja Stefana Vladislava (1234-1243), u kome se nalazi čuvena freska Belog Anđela koja krasi zidove ove veličanstvene srpske svetinje iz vremena Nemanjića.

Prostor mesne zajednice Kamene Gore nalazi se na nadmorskoj visini od 800m do 1.496m, gde je i najviši vrh Ravna Gora, koja je gotovo u istoj ravni sa Crnim Vrhom s druge strane planine. Kamena Gora graniči se sa Crnom Gorom. I sa nebom.
Ili što jedan kolega/ginica to lepše od mene reče: „u Kamenoj Gori od zemlje do neba, čini se kao da nema ni sto metara! Skrajnuta od magistrale, cela Kamena Gora zapravo je živa bajka i jedinstvena čuvarka legendi, predela iskonske lepote i mesto gde žive domaćini čistog srca i „pitome“ naravi.“ A umesto kamena, tamo oči i uši odmah „zarobe“ ostrva šume, prostrane zelene livade posute cvećem, neodoljiva himna tišine, očaravajući cvrkut ptica i magični žubor vode. Tako je, tvrde meštani, oduvek. Još u Kraljevini Jugoslaviji, Kamena Gora je ZVANIČNO PROGLAŠENA VAZDUŠNOM BANJOM, a i danas je oaza čistog vazduha, nezagađene prirode i planinske klime.


KAKO OVDE LEČE VAZDUH, HRANA I VODA

Za razliku od Zlatiboraca ili Kopaoničana Kamenogorci nisu dozvolili da njihovu bajku ubiju turisti. Da je svojim pogledom, dahom i korakom ulepšaju, to da, ali ne i da je kojekakvi biznismeni, ugostitelji ili tajkuni oskrnave i od nje naprave cirkus.
Jer, probajte makar da zamislite da još negde u Srbiji postoji mesto u kojem u kojem nema nijedne jedine prodavnice, a svi imaju sve što im treba… makar sve ono što im treba da bi živeli srećno. Ili da zamislite mesto bez ijednog jedinog hotela. Probajte da zamislite mesto u kojem ni ne znaju da (odnedavno) postoji organska hrana, pošto čitavog života samo takvu hranu i jedu. Ili mesto koje ima samo jednu jedinu kafanu. Koja radi do 10.


Kažu farmaceuti da ovde raste oko 250 vrsta lekovitih biljaka. Hidrolozi se opet slažu da venama kamene gore ne teče krv, već voda koja gotovo da izbija iz kamena, te da postoji čak 125 izvora zdrave i pijaće vode, od kojih 90 tih izvora nikada ne presušuju. A jednako slučajno poput pomenutog kardio-hirurga i mene otkrili su Kamenu Goru i ljubitelji planinskog biciklizma, šetači, penjači, planinari, paraglajdisti, splavari, ali i berači jestivih pečuraka koje narod ovde zove „gube“.

TRI NAJPOZNATIJE LEGENDE KAMENE GORE

Kako, opet lepše od mene rekoše neke moje kolege (J.M. Novosti), brojne su legende koje prate ovo unikatno mesto. Ipak, tri su najpoznatije:

Trojan, jedan od najpoznatijih kamenogorskih izvora, čuvar je jedne ovdašnje legende. Na izvor su došla tri mladića i jedan drugom otkrili da su zaljubljeni u istu devojku, koja je, zapravo, bila lepa vila. Sukob oko devojke-vile bio je poguban za svu trojicu. Otuda mu naziv Trojan, a nedaleko od njega je i izvor Krvavac nastao od njihove krvi. Kada je videla šta se dogodilo, devojka-vila popela se na vrh Pribojne i plakala sedam dana. Od njenih 27 suza nastalo je novih 27 izvora.

Kamenu Goru „bije glas“ i da je selo stogodišnjaka, gorštaka koji olako gaze i jedanestu deceniju života. Bilo ih je, kažu, toliko da oni što su dostigli desetu deceniju nisu mogli ni da konkurišu za mesto u knjizi starih Kamenogoraca. A, onima što su prevalili stotu, godine nikad nisu precizno određene, jer su u Kamenoj Gori starost predaka računali obično po istorijskim događajima. Za neke se, na primer, samo pouzdano znalo da su uoči Prvog balkanskog rata bili stasali za školu ili vojsku, pa su godine, posle, lako zbrajali.

Najveća i najstarija živa legenda ovog sela je Svetibor. Bor koji na jednom proplanku sa kog pogled leti preko gotovo cele Zapadne Srbije, stoluje bezmalo 500 godina. Meštani veruju da je sveto drvo i da se u Svetiboru nalaze voskom zapečaćeni spisi koji svedoče o putevima i raskršćima Srbalja. Tu su, pričaju Kamenogorci, sve tajne srpskih seoba – ko je odakle i gde krenuo. Ipak, sve dok je Svetibor živ ta tajna je pohranjena u njemu i to se mora poštovati! Od bora se ništa ne odnosi – ni šišarka, ni slomljena grančica. Svetinja se, vele meštani, ne dira pred njom se samo skida kapa. A šta bi čovek drugo mogao osim da – pod gorostasom visokim 13 metara, sa prečnikom krošnje 18 metara i obimom stabla od gotovo 5 i po metara – oseti strahopoštovanje.
Kada mu prvi put priđete, Svetibor valja zagrliti. I zamisliti želju. Nedavno ga je zagrlila i Monika Beluči, jer je Emir Kusturica upravo ovde snimao jednu od ključnih scena u svom filmu „Na Mlečnom putu“.



  

Izvor : Telegraf.rs