Mazi ga, žali ga, pa će ti i sa 40 tražiti stotku za kafu…

U današnje vreme mnogi roditelji vole da naprave nesposobnjakoviće od svoje dece. Naravno da to rade nesvesno i nenamerno, tokom njihovog odrastanja i razvoja, kada iz sasvim različitih razloga, kao što je prevelika ljubav usmerena u pogrešnom pravcu, naprave kontraefekat koji neće doneti korist ni samom detetu, niti roditeljima tog previše razmaženog deteta.

Kako su se ponašali roditelji koji danas imaju previše razmaženu decu?

Još dok su mali počnu da im pišu domaće zadatke, da se ono samo ne bi mučilo, čitaju lektiru koja je potrebna za školu, pa je onda prepričavaju deci, a da se mala, dečija ručica ne bi mučila, oni sadržaj pišu u sveske.

Zatim im nameštaju krevet, postavljaju sto i iznose sve potrebne namirnice, čak i za jedno obično jelo i sklanjaju isto. Po Internetu im traže materijal za projekte, crtaju im crteže do kasno u noć dok im se oči sklapaju, pišu im eseje i završavaju sve što dete treba da uradi.

Oni rade sve iz prostog razloga jer ne žele da se njihovo dete malo pomuči, da oseti šta znači odgovornost, obaveza. Sve, samo da njihov mali anđeo odraste pod staklenim zvonom. Sve to će od deteta napraviti užasno ravnodušnog čoveka koji neće znati da zakopča pantalone, da isprži dva jajeta na oko i da možda obavi jednostavnu kupovinu u prodavnici.

Dete koje neće želeti da opere tanjire kada bude živelo sa cimerima i koje će čekati da sleti dobra vila da bi mogao da ide ispeglan i sređen na fakultet kada za to dođe vreme. Dete koje će izrasti u nesposobnog odraslog čoveka.

Dok njihovi vršnjaci počinju da pomažu u kućnim poslovima, rade neki posao preko leta ili zarađuju preko Interneta, mamino i tatino mezimče traži pare za kafu bez trunke srama. Večernji izlasci sa visokim računima i svakog meseca nova garderoba, a da ne trepnu. Zato što je veoma lako trošiti pare koje nisi ti zaradio i za koje se nisi potrudio da zaradiš.

Roditelji nikada ne znaju da im kažu ne. To je zabranjeno u njihovom rečniku, a deca to koriste jer znaju da nikada neće biti odbijena.

Kada odrastu, ne puštaju ih na fakultet da se ne bi mučili, ili ih upišu negde gde imaju veze da polože ispite. Zatim im tako nesposobnima ne daju da rade za 200 evra, jer ko bi želeo da muči svoje nekvalifikovano dete za 200 evra?

Kako godine prolaze takva deca najčešće nemaju ambicije da postanu bilo šta u životu, jer koja bi se budala trudila da nešto uradi kada dobija sve, a da ne mora da mrdne prstom.

Razvlače se po ceo dan sa kafe na kafu, sa tračevima i prostim mislima u glavi i još pričaju kako su uspeli da iz novčanika svojih roditelja uzmu pare za taj dan i da ih potroše od jednog do drugog kafića, tračareći ili samo gubeći vreme.

Pitam se šta li im se mota po glavi, da li će im nekad postati jasno da po prirodi stvari njihovi roditelji neće zauvek biti tu. Da taj izvor blagostanja neće trajati zauvek, da treba da se sami potrude da izdržavaju porodicu?

Kako im to ne pada na pamet, šta li im se vrti u glavi i da li uopšte nekada razmišljaju da iskorene to parazitsko u sebi ili je to nemoguće?

Po onome što mogu da vidim oko sebe, takvi ostaju zauvek, lenji i nesposobni. Čak i da uspeju da zasnuju porodicu, sve ostaje na partneru, a oni se pokoravaju, ne želeći da rade bilo šta kako bi nešto doprineli. Ima i gorih, onih koji nisu zasnovali svoje porodice i koji su i sa 40 na maminim grudima i tatinom ramenu, tražeći od njih po jednu stotku za kafu i cigare. Ko bi hteo takvo „stvorenje“ u kući?

Oni nisu naučeni da rade, da ne bi isprljali ruke, da ne polome nokte, ili da ih, ne daj bože, ne zabole leđa. Toliko su bili voljeni od svojih roditelja, da ih je to upropastilo.

Niko ne kaže da dete ne treba obasipati ljubavlju, izgraditi mu jedan svet u kojem će bezbrižno rasti. Ali isto tako, dete treba da zna osnovne principe života, da nauči šta je muka, šta je znoj. Da nauči kako da se probija kroz život i kako da se bori za sebe. Da nauči zadatke i obaveze koje ima svaki normalan, odrastao čovek, da bi sutra bio osoba koja će biti primer drugima, svojim potomcima i jedan ram svojim roditeljima u koji će se smestiti slika koja se zove ponos.

Izvor: crnobelo.rs