Hrana za laku noć – 6 saveta o ishrani pre spavanja!

Jedno istraživanje je pokazalo da konzumacija kivija pre spavanja pomaže da utonete u dubok san. Kivi sadrži visok postotak serotonina koji je ključan za dobar san. Serotonin reguliše temperaturu tela, osećaj boli, apetit, disanje i slično i kada se uravnoteži daje nam osećaj zadovoljstva i mentalne opuštenosti. Ali koje još namirnice pomažu snu?

Perad i orašasto voće

Ćuretina i piletina sadrže puno triptofana koji pojačava serotonin. Takođe, hrana koja ima puno triptofana i vitamina B6 pomaže ljudskom telu proizvesti melatonin, hormon spavanja koji luči epifiza. Drugi izvori triptofana i vitamina B6 je pasulj, leće, sir, tofu, tuna, jaja, orašasto voće, žitarice i semenke.

Trešnje i višnje

Toliko sadrže u sebi melatonina da je gotovo isto konzumirate li višnje i trešnje ili čisti melatonin kupljen u trgovini ili apoteci.

Banane i povrće s lišćem

Hrana koja je bogata kalijumom i magnezijumom pomažu u opuštanju mišića, a magnezijum pomaže takođe i prilikom grčenja mišića. Dobar izvor magnezijuma su žitarice, orašasto voće i povrće sa tamno-zelenim lišćem. Hrana bogata kalijumom su banane, krompiri, mleko.

Probiotici


Prema prošlogodišnjem istraživanju, probiotička vlakna koja se mogu pronaći u hrani poput artičoka, pomažu povećati broj dobrih bakterija u crevima te poboljšati san.

Vlakna

Ishrana bogata hranom koja sadrži vlakna poput pasulja leća, bobičastog voća i celosnih žitarica, može poboljšati san. Ishrana u kojoj se više konzumiraju zasićene masne kiseline, a manje vlakana, može uzrokovati lošim i laganim snom.

Važno je i kada jedete

Svako ko se dobro najede za vreme nedeljnog ručka vrlo verovatno će se osećati uspavano. S druge strane, manji uzastopni obroci tokom dana poboljšavaju san. Ljudi se osećaju pospano nakon ogromnog obroka jer se na taj način naglo menja nivo šećera u krvi te se pokreće reakcija insulina koji ima dejstvo poput sedativa. Nije bitno samo šta jedemo nego kada i koliko jedemo. Važno je doručkovati jer to uravnotežava nivo šećera u krvi i minimalizuje proizvodnju adrenalina, a kasnije to dovodi do rezultata proizvodnje melatonina.