Baba pada u beogradskom autobusu: „Glupačo jedna nesposobna, imaš li ti oči?!“

Gledam pred sobom ovog čoveka koji za ljubav ne zna, za poštovanje ne zna … tako nekulturan, odvratan, bezosećajan što mi se prevrće u stomaku.

Mozak nije hteo da poveruje onome što su mi oči videle i uši slušale u jednom beogradskom autobusu ovih dana. Prebledela sam od nervoze. Drugarica me je držala za ruku i molila me bar jednom da se ne mešam u kojima tamo gde mi nije mesto. Ovaj put u tuđi brak.

Grizala sam jezik, dlanovi mi se znoje, kroz glavu mi je prolazilo pitanje: „Kako mogu postojati ovakvi seljaci, ne, ne, ovakve seljačine, ovakvi neljudi?“

Sedim na prvom sedištu sa drugaricom i jedna starica sede kose, natovarena torbama, ulazi u autobus. Pri ulasku žena se slučajno saplela i pala na zemlju.

Tako jako, tako strašno da joj je skoro glava udarila u ogradu sa strane vozača i čak je moglo biti fatalno. Na sreću, prošla je bez ozbiljnih povreda. Jedva je počela da se diže sa poda, a njen muž, iza nje, umesto da joj pruži ruku dok ona skuplja oba dela svoje elektronske kartice slomljene na pola pri padu, počeo je da vrišti na nju.

„Alo, vidiš li bre gde hodaš, mnogo si glupa, nesposobna, da li imaš oči, vidiš li šta radiš, lele, ne verujem, ubiću te, imaš li mozak mori…“ i uvrede je nastavio u nedogled. Umesto da pomogne svojoj suprugi, s kojom je verovatno provelo decenije zajedno, on je uvredio pred prepunim autobusom. Umesto da joj kaže: „Ništa, dešava se svima, kako se osećaš?“, on je vrištao, ponižavao je i vređao pred punim autobusom.

Onda su seli prekoputa nas, a on je nastavio sa uvredama, a ona je samo ćutala i u jednom trenutku je tužnim glasom, rekla: „. Samo vičeš, za sve vičeš“ Tada mi je sinulo kako ova žena svakodnevno prolazi kroz torture ovog nekulturnog čoveka. Kada je ovako tretira javnosti ,kako je tretira kod kuće?

I vrh cele situacije bio je da se čak ljut premestio na drugo sedište, zato što nije mogao da je gleda jer je glupa. Babica je ponovo pokupila svoje stvari i pošla po njega da sedne sa njim.

I znam da su to druge generacije i žene su bile vaspitane drugačije, ali da li vredi da se toleriše ovakav seljački suprug, ovakav čovek koji ne zna za kulturu, ljubav i poštovanje… Kako je tužno da mu je ona posvetila ceo svoj život, a on joj vraća na ovaj način.

Još uvek ne mogu da se saberem kako mogu sa takvim ljudima da dišem isti vazduh i gazim istu zemlju. Ne zaslužuju ništa ne zaslužuju… Ovaj čovek ne zaslužuje ovu predivnu ženu.

Za njega samo samica u planini. Da li je dostojan da bude deo civilizovanog društva kada nije u stanju da održi zdrave međuljudske odnose? Bolestan um što muči druge. Karta u jednom pravcu, nikome nećeš nedostajati!

Ustvari, možda samo tvojoj ženici i upravo zbog toga mi je žao najviše. Što ona ne zna za bolje. Što je u zabludi da je u redu trpeti ovakvo nehumano postupanje.

Za to me najviše srce boli…. Što te tvoja divna supruga i pored svega, iskreno voli.